Дело

НАД РИМА II ПАПСКЕ ДРЖАВЕ 457 апољскп, други рођак Луја XVI. По тајном договору са републиком они су пмали да поделе међу собом папску државу, у средњој Нталији, на нме: краљ Шпаније имао је да захвати Рим п Ромању и да ,је даде под управу своме рођаку дуки од Парме; принцппате: Беневенто и ди Понте Корво, са још некојим додацнма с те с-тране, пмао је да држи краљ од Неапоља; Бонапарти с-у требале да припадну области: Болоња, Ферара и Равена, са градовима истога имена. — II Бонапарта започе извођење овога плана, деобе папсже државе, и без с-ваке објаве рата и крвопролића, али под изговором, да добије задовољења за прерану смрт дппломата Басвиља,1 — он окупира горње покрајине. Пије VI, пренеражен овим догађајима, прибегне посредништву шпанског посланика, каваљера де Азара, не знајући за одношаје његова краља са Францус-ком. II посланик му изјавп да .је принуђен најпре потражнти пристанак на то од својега краља. Папа оиет нцје могао оклевати, већ је морао да веже уговор са Француском, ради чега је послао у Париз једнога свог министра, с пуномоћним нисмима, међу којима је и бреве упућено с-вима католицима Француске, у коме се вели, да су „све власти установљене по мудрости Бога, како народи не би били у нереду и напуштенн као морски таласи на великом ветру“, и да „верна деца цркве треба да слушају радо и са готовошћу све своје заповеднике.“'1 2 По мирном договору од 23. јуна 1796. год. папа је пмао да уступи Француској окупиране већ области: Болоњу, Ферару, Равену и Анкону; да плати ратну контрибуцију у 20,000.000 (||ранака, с велпкпм бројем статуа, археолошких старина, драгоцених манускрипата. као п сву артилерију са бедема Анконел 1 На пзмаку 1792. год. скулптор Рател п архитекта Шпнар, францускп иоданпцп. услед покушаја револуцпонарнпх у Рпму, беху затворенп. Мако. францускп консул у Неапољу пзашље тада свога секретара Басвпља с једним офпцпром марпне у Рнм, да бп ову прву двојпцу пустилп на слободу. По свршетку своје мнепје, Басвпљ се дуже задржп у Риму, у намерп да ту пзазове револуцпју. Алп. 13. јануара 1793. год. кад је Басвпљ са пратиоцем својпм сео у кола. у којпма се лепршала мала. републиканска тробојка. и кренуо се ка пијацп: „Колона", — папђе на светину, што је негодовала на знаке републике, п буде убијен на уласку у кућу француског банкара Ламута (Б. ВессаЛпЈ. 81опа 41 Рјо VI. Аепе/ла 1841. Тото IV. ра.е. 25). 2 ВаМаввап, сар. 1. а Коћгћасћег, 1от. XV. рад\ 115. ВоћеШ. I Рар1 4а 8ап РЈеЦо а Р10 IX. Кота 1890. Уо1. III. рау. 290. Дело књ. 23. 30