Дело

42 Л Е .1 о мнли.ја :з»1м.'ва у ко.јој се јзодно. Н>е се лржн свом снагом, прва му је ноловина рала псторија жпвога украјинскога. Нпколај се Васпљевнм родио 1809. у Сорочпнцима, блнзу Ио.чтаве, у среднни старе п.чодне земл.с коаачке. Нрвп му .је учнтел> бно дела. Овај .је старац бпо регпментарскп ппсар код Оапорожаца. II порел ов<* титу.че, ово војно ввање није пмало нпчега ваједничког са науком, оно је било само јелан чнн у војеци републпканској. Дете .је успав.вивано причама дедпннм, ко.јп ј<* преж-ивео .јуначка времена, неггсцрпан о славним ратовпма са Пољском, о јунаштвима степских разбојнпка. Млада се уобразпл.а нанунн овнх прпча, војнпчкпх трагеднја, н сеоских плила; оне су нам дате скоро недирнуте — Гогол> је то често наг.чашавао — у Посели иа сеоским, а особито у спеву 'Гарас Буљба. Оно што је старац нрнчао, лете је учи.ло п у другоме облику, слушајућп кобзаре, <»ве певаче народне к<»јп путују пева.јући Украјпнску епопеју. Све му. у овако.ј срединп, причаше о баснословном времену на измаку, о прпмитивној поезији, још жпвој у народу. Кад нам .је умегник пзнео у збивеном облику ову поезнју која је пловила вазлухом којн је он дисао, видело с<* ла .је та поезија прошла кроз две призме: .једну, старостн ко.ја се са тугом сећа онога што нрпча, и лругу, летпњства кцје заносно замишља оно пгто чује. Ту беху, по свој прилицп, прва зпан.а млалога Гогоља. н пајкориснија. Далоше га затпм у гимназију, у Њежнн н ту почепн* да му предају латгшскп н живе језике. Његови иас бпографн уверавају да .ј<* био врло рђав учепик. Втжрафи радо кпте овом особином животе свпх великих л.улп, то зпају унапрел. >’ осталом. ако је прво васнитање н имало нразнина. <>н .је то доцннје накналио. Сви његови савременнцн сведочелаје био необнчно начптан п да .је добро познавао западн>ачку књижевност. Иред свршетак школе, његова нам иисма мајцп већ извосе склоност његовога духа: посматрачку п сатпричку жпцу, ко.ја с<! упражв.авала на његовпм друговима, пзв(*спу колпчииу збпљске побожностп. жељу за велнк-ом судбином. Понекала нагла клонулост смета му лету велпких нада; оиадање вол.е, лекламацпје протнв неиравле људске датирају ппсма; познаје се утицај првога читања романтнчара, зајтаза бајроннзма оие епохе. „Осећам у себи, тшше млади занесељак. снагу за велики, за племеннт посао, за добро своје отаџбгше, за срећу својих суграђапа п свпју блпжн.пх... Душа м<»ја впдп анђела небескога.