Дело

I' 0 1' 0 .1» 4.) који ,је императпвно аове ка шм.у коме тежп...“ Иапш несимпстп, којима .је двадесет годнна, насмејаће се ово.ј реторицп; смејаће се п п.пној кроз једно ио.та века, п са ман.с мплосрђа. 'Г(‘шко колену које за тренутак не поверује . пга.има жпвота. које се не опржп на сопственом пламену н пустп да се охладп маторо човенанство! Као све игго пострји. п опо се одржава само вечитим сагоревањем. Рус, који .је хтео да усрећи своје блналг.е под царем Нпко.том, нп.је имао средсгава на нзбор; морао је ући у државпу службу п мучно прелазпти степепице адмппистративне јерархије: од Петра Велнкога, овај обавезнп мандарннат иије сву жпвотну снагу народиу. ('вршпвпш науке које дају приступ за то, Гогољ оде у Петроград. Н»егова пам ппсма казу.ју н.егову моралну псторцју. То је бпло 1829. годппе; тада му је бп.то двадесет година. .Таке кесе. богат илузпјама, уђе ои у престоппцу, као Јвеговп прецп Вапоропшп у освојене варонш, убеђен да треба само да се маппг руком, на да узме све што желп. Чудан је прпзо]) природа људска ко.ја се спрема за позпв па који ј(‘ одређена! Пзнепадите на делу нејасну вол>у, увек у раду, која вешто уткпва свакн конац у огромпу осиову псторцје. Гво будућега пнсца, одре1](‘Пога да стане пачело ево.туццј«* духа. да отргне кљижевност од уображенога жпвота п доведе је стварпом; томе је човеку воља о којој говорнм дала пајнре добру количнну сањари.је, прнмптивпу уобразил.у, колпко год .је требало иоездје да му о.јача крпла; а сада га доводн до теппсог пскушења стварности. Ча неколпко недеља Нпко.тај Васшвевпч сврши своје шег])товање. Не само да му не нонуднше оно чему се иадао. иего још свуда одбпјаху овога провипццјалца без иротекције. Он научи да је ве.дика варош пустпња суровпја <>д н>егове родне степе; позпаде врата затворена почетнику којн молп; празна обећања; целокуину трому одбрапу соццјалне зграде протпв јурпша новпх прпдошлнца. Онда, у његовом срцу обузетом очајањем, крв Козака, авантурпсте скптача, засведочп се наглим повратком атавпзма. -Једнога дана прпма од мајке неку незнатну суму, да скпне са очевпне хппотеку. Место да носи новац у банку. Гогољ одлази на једну лађу која се кретала, без шгља, као дете занесено Робинсоном, да бежи ма куда, у белп свет. Ова га лађа оставља иа првом пристајању уз оба.ту, у Лубеку. Он се искрцава ту као што бп се пскрпао у Пндпјама, скпта трн дана по варошн, н