Дело

1' 0 Г 0 Л> 45 ц:5 иародне исторн.је п обнчаје народне. Гого/н нослуша савет п написа Сеоогп посеЈп. II Посем1 у засеоку блазу Дшанке еу читано детпн.ство м.тадога пнсца, сав сномеи п сва љубав ирема >'крајнни, пзливеии нз његова срца у књпгу. Гтарп пчелар на иоселпма прпча шго му на памет падне, п целокупна Мала Руспја пзлази иам пред очн: предели п иарод, сеоскп обичајп, народпи разговорп. смепше и страпше прпче. Два е.темента сасвпм сунротна, чпне основу овпх ирпча, веселост п ([)аптастнчност. Пма много ђавола, пма пх сувшпе: вешци, јез(‘ркиње, бледе авети утоиљенпка, ђаво у свнма облпцпма, без престапка се врзу, плашећп сел.аке. А.тп се т«> пе узпма озбп.вно, веселост превлађује, здрава п снажпа. •1ош нп помеиа од онога горког осмеха ко.јп ће доцип.је напЈ>авитп боре око уста Гого.љевнх, .једино добар п срдачап смех веселога Козака, ко.јп се најео качамака из пове.тпкога чапка иа се тег.тп на сунцу елушајућп лакрди.је које му прнча прп.јатељ. Галаптпа нЈ)едузећа младих момака, иодвале .јеврејпну крчмару и сеоским властима, раблеовске теревенке са миого батпна. Св>(“ ,ј(‘ «>г><> ПЈШчано глаткп.м и слаткпм .језпком, претрпано малоруским речнма, папвним плн тЈшвп.јалппм нзразпма, онпм демпнутпвнма «>д милоште, због ко.јпх .је немогућан превод на савршени.јп језпк. Ио иекад стн.т постаје вишн п нежни.јп, талас поезп.је запоси пнсца кад му пред очп излаз«‘ п|>едели у којнма ј<‘ одрастао. На ијшмој) у поч(*тку Мајске ноћа: „Познајете лп Укра.јпнску ноћ? 0, вп не позна.ј(лте >'кЈ>а.јппске ноћи! Пос.матрајтт* .ј«‘: са сред неба гледа месец, пукмо бестсрајно небо, пружило с(‘ у и('догл<‘Д, горп и дише. Цела је з<‘мља у сЈ>ебрнасто.ј светлости. Ваздух свеж па ипак- т(лжак, иун чежње, носп мојх* мпрпса. Божанствена ноћ! Чаробна ноћ! Н(‘П0Мичне п зампшл.ене шумт* пупе мрака, дугу с<шку бацп.те од себ(‘. Тпхп су п мнјшп они рибњацп, њихова х.тадна п црна вода је засужњена затворепо-зе.тенпм баштепскт1М зндовпма. Девпчанске честе дивл.пх трешања и трњпиа бојажлшво пружп.к1 своје к‘орен>е у хладну воду и изретка зашуште лишћем, као да се срде н л.уте када пх благп ноћник — ноћнн ветрпћ прнкравшп се, љуби. Цео нредео спава. А горе све дшпе, све .је дивно, све величанствено. А у дунш тп непојмљнво н чудно, гомиле се белих ирнвнђења љупко по.јављују у њеним дубинама.