Дело

4Н Л К .1 0 1н>жанстш‘Н<1 но!>! Чаробна ноћ!... II на једанпут сне о/кпвс; н шумс, п рнбтвадн, и степо. Јочн велнчанствена тч-ма Украјпис1,'ога елавуја, па изгледа да се н месец на небу задубпо у слушаље... Као очарано, дрема на брежу.вку село. -Још су бел>е. још су еветли.је нрема мосечинн гомнл(‘ кућица, још блиставијн нз.таз(‘ пз мрака п.пховн ннсви зидови. Песме су умукле, еве ,ј(‘ тихо. Добрп л.уди већ спавају, где где се еамо еветле прозорчн1н1. Пред прагом једне куће одоцпела иородица довршава В(‘черу.“ Наједанпут, у пдућем реду, отргнути емо од овога узбудл.пвога посматра!ва препнрком весељака којн игра.ју хонака. Ено нх, одоше да из.темају сеоског поглавара, еакривеног код евоје куме. > сред луде ноћн, сцена ее мења нзнова: језеркин.а пзтазп пз евоје влажне ноете.ве, замршава, затпм размршава етвар својпм врачарнјама. Других пута, кад мало преетане смех, тежак уздах омакне ее с-таром приповедачу, то ,је главна црта која допуњује физиономцју овога народа о коме Гогољ велп ово: „Он нз.тпва евоју вееелост у иееме, у којима увек има нечега тужнога." Да видите завршетат; прве од ових прича, Сорочински ваишр. Дуги ннз кола оетавља пијацу, дозивања п звонке пееме пзумиру постепено. „Не одлета лн од иас н радоет, та мнла нестална гошћа. п узалуд усамљени глае покушава да изрази весе.ве? >' свом рођеном еху чује он већ тугу н јад, н растужп ее. Чар се 1К‘ растурају тако веселп другови бујне п слободне младости. један за другим, и на послетку остављају самога .једнога од евоје старе браће? Тешко је остављеноме! II тешко п жалосно .је срцу, а пе може му се ничим помоћи!“ Впди ее колико ови контрастп дају боје п покрета Лосслима. Утисак' де.та беше огроман: иоред осталога имало је још п гу врлину што.је изнело један крај Руеије, дотле ненознат. Гогол. ее нађе одмах на врхунцу. Пушкин, чија светла душа вољаше изнад свега леп хумор, уздиже до неба дело које га је насме.јало. Руеи га п данас сматрају као .једно од најбољих. -Ја тражпм допуштен.е да одвојим мишљење. Да ли е тога што емо нрестарп да ужпвамо у дади.виним причама, сувише набуеитн да се веселпмо еа проетим људима? Не знам. Алн и поред свих добрпх особина ко.је пзносим, Посе.ш ме оетављају прнлпчно хладна. Шала је по некад помаена. н у смешно.ј одећи, у коју ее козачки Скаиен облачи. ја не налазим онога великога сатн-