Дело

I' 0 г <» љ 49 ђала ј<* мулса два трп лапа у годпнл, а некад по пек<>лпк<» година нпје Гмгло нп грага ии ]'ласа од њога. Па п кад еу ее впђали, кад еу укивели ааједно, какав јој је жпвот био? Подноепла .је увреде, чак п брј; аа мпловање је анала еамо кад ее <>п емплује; била .ј<‘ пеко чудпо бпће на аборшлту ових нежењених витеаова, којпма ј<‘ рачвратно 'Запорожје иридавало свој еу|)0вп паглед. Младоет беа паеладе проху.јала је, а њено дпвно свеже .шце п 1'рудп нрецветали еу беа /вубл.ења, п покрплп <•<* п[><‘Вјх*м<‘ппм борама. Гва л.убав, евп осећаји, еве пгго .је неисиога п етрасиога у жеш1, еве ее преоб])атнло код њ<* у матерпнско осећање. Са жаром, еа етрашћу, еа сузама, впла ее <>па као етепскп ] алеб пад децом еврјом. Њене епнове, њену милу децу отржу <>д њ<* — отржу да пх впше ппкад не вгтдп! ћ‘<> лна, можда ће пм у првој бптцп Татарнн скииути главе, а она |[еђе апати гд<* еу им оетав вепа т<*ла, која ће растргнутп врапп гаврапови. А аа сваку бп кап крвп њпхове дала еву евоју. >Ј<‘цајућп гледа пм очп, к<>ј<‘ је евемоћнп еан почео да склапа, п мпслп; „А може датп Бог да Буљба, кад се пробудп, одложп иут аа два трп дана: можда <•<■ <>п решио па тако ж-ураи пуг аато што ,ј<‘ мпого ппо“. „Месец еа впсокога пеба давн<> већ оевегл»ава двојшпгјл*. нуно уепаваипх елугу. гует\ гомплу врба п внеокп бурјан. иа кога ее не види плот ок<> дворишта. Она иепрестано еедп чел<> главе милпх еииова, пп аа тренут не екпда очију е њпх. нитп мпелп о епу. Бећ еу коњп, оееђајућп свапуће, иолегалп на траву, преста.лп јестп; лишће п<> врховггма врба поче.до да шуигти п. мало ио ма.то, ветрић се сггусти до па.јппжпх грагга. Она ггреседе до евапуђа. пп најмање умориа. п жељаше да <•<• иоћ п|>»>дужп \ вечноет. Га етепе ее чу глаеио |>вање ждребега, црвепп ее нрамеповп апдадоиге иа пебу.. „...Кад впде мајка да еу јо.ј п епновгг већ ггрјаха.ти, јуриу м.тађему, на чп.јем се лпцу ог.тедало впше нежностп, дохвати му се стремеиа, вину се уз сед.то п. са очајањем у очпма, не иугпташе га пз |>уку. Два енажна козака узепге је пажљпво п одненге у кућу. Али чпм они замакоше преко прага, лакошћу дивокозе, лакошћу непЈшличпом за њене годпне, нзлет<* пз куће, натпр1Г[>одном енагом заустави коња п заг'рлгг једнога спгга гг<*]ч*ом .гудачком ]'рчевптом сггагом. Оггет је однеггге.“ „Мдадп Козацгг јежђаху п гутаху сузе, бојећи се оца коме такође беггге тепгко, ма да ее трудно да то еакртгје. Дагг .је бп<> Д<*ло књ. ‘23. 4