Дело

л к л <> 50 облачан, ^»('лепило се .јасно одбнјалЈо; нтице иенаху некако промукло. Одмакнувпш мало, окретоше се нанад; њпхова кућа као да је утопула у аемл.у, само се над аем.ном впде дна дпмњака, п врховп дрвећа, па чпје су се грапе некада пели као веверпце; још пм се \|;апа луг који оп могао пспрпчатп целу иеторију њпхова жпвота, од к*ак*о су се вал>алн но росној травп, па док нпсу у њему шичекпвалл црнооку конакпњу, чп.је дпвне хит]>е иоге пре.летаху плашл.пно прек*о њега. Ено, .још само ђерам над бунаром, са прпвезаннм точком од тал-»ига, стрчп под небом; већ равпнца, коју су прејездплп, пздалека пзгледа као гора п сне је собом заклонпла. — С Богом н детпњство п пгре, п све, п све! “ Затнм долази чувенп опис стеие. Н<“ пзпоспм га. је[» ,је пзношеп већ толнко пута. Пввадпћу самојош .једну жпну слнку по.нскога народа, скупљенога у Варшави да присуствује мучењу Козака, Овај нас одломак подсећа на исто])Пјске слпке г. г. Бросича п Матејка. претрпане лнцггма, засењиве бојама. Он .је занпмљив још и с тога пгго се ту видп Гогољев начпн рада, она крајна љубав ирема поједпностпма. која ће св(“ впше и више постајатп ње]'ова одлика, и одлика целе његове школе. „Ппјацу, на којој је пмало да се извршн мучење није бпло тешко наћп; народ .ј(‘ г])нуо тамо са свнх страна. У ондашњем суровом веку то ј(‘ бпла једка од пајмнлпјпх забава не салго простом народу но п илемству. Многе врло побожпе старпце. мпоге младе девојке п жен(\ врло плангљнве, којнма после сву поћ долазе на сан крваве лепшне, које се буде са таквпм узвнком, како може узвикнутп само ппјаи хусар, нпсу пропуштале нрплику да задовол.е своју радозналост. „>'х! 1Сакав ужас!“ узвикују многе од 1впх с 1’розипчавом језом, затварајући очп п окрећући главу, али по некад чекају доста дуго а неће да пду. По некп, разглавио вплпце, руке опружно, скочпо бн свима на главу, са.мо да бо.ље впди. У гомилн дугу.вастпх, малпх п обпчнпх глава, впдп се и буцмаето лпце једнога месара, којп посматра цео овај прпзор н раз1*овара сес.једппм пушкаром. кога пазиваше кумом с тога што су се опијалн у пстрј крчмп. -Тед1111 се ватрено пренпру, другн се чак п кладе, алп .је већпна бпла онпх, кој11 па све што се догађа гледају чачкајућп нос. У првом реду према брканлцјама којп су сачнњавалп градску гарду, стоји м.тад племпћ, бар тако изгледа у свом војнпчком руху, а на себе .је ту]>но све што пма. те му код куће није остало ваљда