Дело

Г (> Г 0 .1. :>1 нпшта, сем поценане К01иу.ч>е п старпх чпна.ма. Дпа му ланца један в]»х д]>угога, впсе <» н]»ату. п о њпма некакав алатан новац. Сто.јп са својом драганом, Јузнсјом. п пепрестапо пази да јрј когод пе пспр.ва свплену ха.впну. 11]>ича јој све до сптннца, гако да се нема шта додатп: „Гледајте, драга Јувпсја, цео јс овај свет, што га впдпте, дошао да впдп како Не мучитп рапбо.јнике. А онај опамо, душпце, што впдите да држп секиру у рукама н друга оруђа, оно је џе.тат и он ће пх мучптп. II кад удари на точак, п кад стане мучпти другим мукама, разбрјник ће бптп јоиг жпв; али кад му одсеку г.даву, сместа ће умретп. Најпре ће впкатп п отпматп се, алгг чим му одсеку г.таву, неће моћп нп викати, нн јестп, нп пити, с тога, душпце, што неће п.чатп г.таве. II Јузисја све то слупга са страхом и радозналошћу.“ „Кровове кућа прекрплпо свет. К*роз таванске прозоре вире чудна брката .тица, под нечим налпк’ на капу. По балконпма, под ба.тдахпипма, седп аристократпја. Лепа ручица пасмејане, кт10 шећбр бе.те нане држп се за ограду. Велеможии пановп, доста шишкавп, г.тедају важно. Слуга, у богатој одорп са разрезанпм рукавима, с.туисп разпа пића п јела. Често црноока шппарпца захватн својом бе.том ручпцом шаку ко.тача п воћа, п бацп у народ. Гомн.та гладних вптезова подмеће капе; некп дугачкп купикраставчпћ, којп све надмаша чптавом главом, у пзвешта.том црвеном коптупту са поцрнелим гајтанима, негда златнпм, п[»вп хвата својпм д\т-ачкт[м ]>укама, л,убп добивенп плен, п]»птпскује га на срце, н тек га онда трпа у уста. Соко, у златном кавезу нод балконом, гакође је г.тедалац: прекртгепо г.таву, дпгао једпу канџу, па п он пажљпво посматра свет. Алп се на једаипут маса усколеба п са свих се страпа осу: „Воде пх! Иду! Коз*ацн!“ Тарас је. ск^ривен у г<»мплп, видео смрт свога сппа; <»н с<‘ враћа да тугује, у самоћу, на Југ. „Одлазио је у шуме п степе, бајагп у лов. алп му .је метак осгајао нензбачен. Оставившн пушку крај себе, пун јада, седа<» .је на морску оба.ту. Дуго бп ту седео, ниско обеепвши главу и пепрестано гкшављајућп: „Остапе! Мој Остапе!“ Иред њим ее блиста п пружа у иедог.тед Црно Море; далекн у шевару чује се галеб; седп му се брк бели, а сузе лпју једна за другом.” Крај спева, смрт Украјпнскога Роланда савладанога бррјем, н,<‘|-ов гов<>]» управљен Руснји која ће прпмпти дупгу народа козачкоги п осгвчптп њен пораз — од врл<> велпкога .је уплтгва. м.