Дело

л I -; л о п Алп целпиа пије исте нредностл. /1)\'башш је деп, лскцено речено, рђал. То је ллтерарлл дометак-, оеч сенке .шчнога ос(‘ћан»а, последл.а лобеда трубадурства. Лела је Пољклн>а. :због кој(‘ младл Ну.лба ладаје слоју браћу, коллрала са бакрореаа ла 18оО. годглк'; страсш1 су сцене нлђене на ћллл.ми.ма олога иремела. кад је Ромео чллно лар са Јуллјом. Ллтерарпо г»ежбан»е! 1дјо што нас нат(‘рује да сумн.амо л у најлелша места елолеје. Оле мегдале, она јулачка .лма колачклх пођа лрл судару дне ио.јске, мл понпајемо. К‘ад дш4 војске сталу г(' Ј ледају М(4'да1л.п1је, улалуд се н])ане 1‘услма помоћу .јатхе ло1\а.;1не бо.је; мл ћемо пх увек вватп Ахллом п.тл Хекто|.)ом, Кнејем ллл Турнусом. Нес]>ећа лежл у томе можда, пгго .је калун дуго употребЈваван. Једал од лајпоувалл.јпх људл ва ове стварл, I’. Глао, рече ту лре да ,је но л.егову мнлгл.ел.у Тарас Буљба једлнл епскл спев одпста д<>стојан овога лмела код модернпх. П ја млс.тлм ттнсо, алл је лл баш тако потребап епскл спев? оадовол.ство ко.је осећамо од овога р('мека стл.та, јесте аадовол.ство равума, аадовол.ство ко,је лам ј(' у.тло наставнпк- реторлке лвносећл ла.м лепоте плсаца. Мл смо уабуђенп у другој дулш, оиој која се стлче у школама. (Ачитлла човечја остај(' леосет.л»лва, <>на длвл»а сулгпша коју дл])не в[).то лроста реч, а која се аатворл лр(‘.т велпчапственл.м украслма. II самл оллсл лре.мма, оно лјто је пајпсЈч-Јнчшје у Тарасу, н(' од1'оварају потлуно нашем схватал.у прлроде. Т]>еба лх улоредлтл са оплслма Тургеп»ев..т,евпм, да бл се могао пвмеЈштп лређелл лут. Обојлца се длве лрлродл л осећају је, а.тп је ола првоме модел којп повнра лред с.тпкарсклм ио1'арл.ма п са л,с се бпрају лввесне позптур('; другоме .је модед лостао апсо.тутал госиодар коме ее полионо лспул.ава.ју све ћудл. Да бл се лаклм' увлдела равлпка коју лалослм, уа(‘ћу врло лоалате п])лмере. ('ећате се како је лредео схваћел у Аталл; погледајте сад как«> се лромелло у једпом садалпве.м де.ту, рецимо у Домпшпсу. Пам(‘ђу ове дв<‘ бе.теге, моћ спол>ал1л>ега света ла човечју душу иорасла .је лсго толјшо, ко.тнко од ‘1>едре до псте Атале. Класпчар ,ј(‘ од [Т[)лроде лачллло украс: ромалтлчар лпру уа к-о.ју невају све н»егове страстл. Мл смо промелллл улоге: данас .ј<‘ човек ласлвла ллра, која јечн прп лајмал.ем даху велшаЈга Пала. Модерал се човек у овоме прпмлче лрл.млтлвломе; оп се подчпл.ава л лредаје сваклм дапо.м св(‘ влше л вшле тајанствепој моћл аемљлној.