Дело

1' 0 Г О .1, Г).‘> оадржао. сам с*с дуисс на Тарас Бу. чби иа с-крунулоаности. Рааумом понос* ко.јп оно доло да.јо Руспма, добро знам како му троба изноти врлпно на катодрп књшковиости, покушао сам да то учиним — алн ја лпчно писа.м задобивон. Да ли с тога што смо мпого близу, ујоку роакцпјо протпву ово врсто? Можда т\' .тбжп г.тавпп разлог свако крнтпко, пдпозипкЈ>азпја, згодап тормпп 1x0ј11 су пзмислн.тп научарп да оправдају одвраттгост која с<1 по мо/ке објаспптп. ('вршп.тп смо са сумњпвпм в|>омоном у ко.М(‘ јо Гогољ тражпо својо по.во; у ово.ј истој свосцп .јодна тсјтатка прпча изпоси прообЈтажај њоговојтт талопта п зајомчава пут којпм ћо поћп. Та со прпча зово Негдашњи малопоседниии. То.јс врло гтроста ирнча, стара прпча о Филемоиу п ВауктЈДп. ()јто две доб|>ичпн(‘ с.тужо 1,‘ао повод новпм с.тгп,ама пз ма.тоЈ>ускога жпвота; мп очокујомо какву ша.ту, какву демонску сп.ту; пшпта од свсга тога; јодппо вј>.т<> бршклшва опсоЈ>вација јоднога жпвота боз догађаја, са иошто тугс која јо то.тико нераздво.јна од |>уск<‘ душо, да .јста душа боз п.о иопотиуна п слаба. Жена умпро, стаЈ>ца доводо на гроб п оп пзговаЈ>а само ово ј>очп: „Дакло, вп сто .јо вс1> п сахрапп.тн! 8ангто?“ Оставтшг сам но може вишо да жпвп, с.табп сво вишо п впшо; студија размажеИо туго овога стаЈнда отшпла јс за трпдосот до чот|>десст годпна у напред. То.тстој бн могао о.тободио потПпсатп пос.тедпа1 страно. Онај којп пх јо наппсао, иаш јо од сада. оп јо скпиуо своју |>п.мантпчну ио]>јанпцу п поб(‘дпо у делпкатном пскушсчку у ко.мо оо судо снажнп духовп. 3' неизбежном искушоп.у којо очокуј<‘ свакога ппс-ца у вЈтемони.ма НЈ>е.таза -— бол.о ]>оћп у свима вромонима — у облпку тепи;е жртво. Тим оампм што је човок рођеи за науку п што је волп, тпм со самим држп доктЈ)пна из рано му младостп; првп ]>омеци којпма со дивпо, свотпња су му. дашгма зј>олости, к-ад впдп да со нове ]’оноЈ>ацпјо к.тап.ају новпм боговима, довол.по јо ако пх може пратптп. К’ако со можо тражнтп од њога да пх преточе? Па ипак то јо услов за славу: заборавптп п уппштптп што је во.тео, кренутп со у незнаи па че.ту духа свога вромона. То је боз ма.го ]>аздпран.о ролштгјо ко.ја со напушта. Воћина то ноћо, а мођу оипма који со крену, вшпо пх пду преко во.т.о, још окронутп прома мплпм узорима. Ти су побеђоип. Сплав носн добро само оне којп су га одрошилп. Гогољ јо бпо од ових последњпх. Све што му је завичај дао, сво пгго јо осотпо п ]>азумео у својој младости. сво јо сад