Дело

.')4 Д к .1 О поашло па иача, иобожпо балсамовапо у Поселама п Тарасупо обредпма старе вере. Жшјот ће му иокааатп друга пскуства, која трамсе нов језик; он ћ<* пх регистроватп |н*впосио п .тако као машина кој.у ир(*кроје за други рад. -Ја знам ма.то људн код којих се распозпаје, бол.е по код овога Руса, лпчна нрпрода п, ав*о сч* може рећп, храи.ен.е својствено ппсцу. Он не пјшма утпске да нх чува за себе, као оеталп .т.удп. Код ових утисцп улазе једаниут за свагда, спајају се са .тичнопгћу; ово благо .тагано гомплано, расуће се једпно са последњом шаком нрашине, чпјп је део. За слугу иера ппчега ни иалпк. Као огледало, он пма пза сво.је душе не знам какву завесу од сребра, која брани с.шкама да пролазе п одби.ја пх пепромеп.епе чпм их прпмп. <>п осећа, воли, трпп ту позајмнцу, оп ,је дужап да полаже рачуп о целој сво.јој тековиип човечанској општппп. Ниш.та ппје п.егово. оп нпје ничијн; оп мора пунитп п исиражњаватп своју прос.јачку торбу. Ласкавцн му говоре да .јс то највећп положај. опи лажу. То .је иотчпњеност, очајиа беда комедпјаша којп жпвн за другога, ночетннка кога варају. А.тпје то можда п извнњеп.е. К‘ад се посматра фупкцпја својих оргапа, човеЈ. је мап.е у пскушењу да га кудп но да га жа.ти зато што трошн брже п мен.а чешће од оста.тпх своје пде.је, своја мпшл.ења п своју љубав. Г фрницускога Лазар Кнежевић (Гвршнћс се)