Дело

општингко лктк 50 Пон Перина .је мана његова ружна исена. Поп адрав, енажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника него па иопа, а његова жена сува, џгољава. Поп сам за њу велп: „сврачица“, а по којп пут савије прсте у песницу па покаже коштане жглавкове па велп: „Ево, Бога ми, оваква сујој леђа!" Да не бн пак неко казао како то попу, као свештеном лицу. не приличп да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то пон не говори у цркви. Боже сачувај, он цркву поштује п у цркви ,је прави светац. Један пут само за време службе што .је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло п шкрипнуло, да су побожшг хршпћанп мислилп отварају се врата олтарска. Што се учител.а тиче он п не припада селу т. ј. у толпко пјто и не излази нпгде у свет. Он за себе вели да ,је научен, па за то нигде из школе пе излази. Могло би се за ћату Пају Јеремпћа казати да је такође врло научен, јер ннгде пз кафане не излазн, алп то ћата не прима да му се каже. Он вели: ,.Ако сам паучен видпће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!“ Овај ћата био је канлар у сталном кадру па за једно „нећу“ одлежао је годнну дана апсе, ...јер по војничком закону нема „нећу“ — велп он - а ја, Бога мн, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!“ (а то „нећу“ састојало се у томе, што .је пз неког ппсма комапдпровог пзвукао банке). После је бно огворио као некп ма.ти дућанчић, па кад му се па артпклу ракпје показало много расхода, онда је управо тај артикал учпнио, те нп на другим артпклима није било прнхода. Па кад је .једног дана све артпкле поппо, затворп дућан, обиђе оне који су н.ему билп дужнп, а заобиђе оне којнма је он но коју ,,сумицу“ дуговао, иа оде „по еснап“ како тада рече. II од тад пет-шест година нпје га нпгде бп.то. Он каже да је то време провео у „Немацкој“ п многом се чему ноучпо. Кмет п сад каже, кад по који пз села приметн да ћата много пнје: „Иа пека пнје колпко хоће; бпо је по свету па је видео, п тамо л.уди пију и го још какви људи!“ А један пут му је п сам кмет приметно да је пијан, али му ћатаве.ти: „Ако сам пнјан, видиће се то у своје време, али не прпмам т<> да мп се каже!“ Има пх којп кажу да је ћата наученијп од учнтеља, јер .је видео много света п зна много да прнча. Он је вид'о људе. што једу жабе. „Немцп .једу, гледао сам својим очима!“