Дело

ОПППТШ«'КО лктк (»:} отуинике п нред Богом и пред земаљским нластп.ма. Добар паступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар застунник пред зема.пским в.тастпма изиеће п браниће народпе жел.е !** Дакле и на Благовестп говорно је поп Пера беседу а у тој беседи најважннје је игго .је хтео да каже: да на напуштеној њнви сви треба да деламо заједничкн. (Код ових се речи Радоје закаш.вао а поп одржао реч те му после не даде нафо])у.) ГГ«» што .је хтео да каже, поп .је врло лепо казао, н свршила се лепо служба па сви изишлп лепо у порту црквену. н ту као људи засталп те ће неко проговорити ово а неко оно. Ту поп Пера, кмет нједан одборнпк; ту кмет пз села Бурпнца, па онда Рајко бивиш кмет, ту дућанџија Јова, па Псајло из Драјковца н још други. (Нису само у том друштву механџпја и ћата. они су у механи сваки на свом иослу). Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом. поп, Псаило н кмет а осталн ко стоји те се ослонио на штап а ко донео камен те сео на њ. Припалили цигаро и луше те се упустнлн у разговор. Псајло из Драјковца прича како је чуо од л.уди, којп су билп у чаршији да у Русији пма колере, па се поведе |»еч о томе и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као ииле.** Бели: „часком. брате, тек погледа нас све редом што смо билн тамо (ја сам био мали) па се ухвати рукама за трбух п умре!** Мосле већ проговорили су неку реч н о чумп, алн пон их обавести, велн пм: — Чума, брате, го не постоји, не може се псторијскп доказаги да постојп, то внше онако у народнпм песмама!** Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов нрирез за наоружање, вели, причо му с-ам ппсар из среза. ПопПера, разуме се. налази да као човек којп помишља на посланичко место. треба да каже своје, па вели: — Што се тпче наоружања то .је утврћена потреба, само ја нпсам за порески систем наоружања!** Ту попову реченицу каза кмет друкчпје т. ј. он је п за наоружан.е а н за прирез, а н нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе п порезе. После овога разговора одборник помену како би требало цркву окречити алн, како ннко ншпта на то не рече, онет обрнуше реч те о овоме, те о ономе. н готово се наразговаралн н