Дело

<»4 Д К Л 0 дпглп се на поге те оће да пођу мало до попове куће, а ириближи пм се Радоје Крња са Помоа Ког; срећан прааиик! Лма то 1’адоје рече некако журно кад је дошао, нначе он пде понајлак н гега кад иде, на п то што је честптао празннк друкче .је пекако казао, све се смепш и као задовол.ан је п пакосаи је п једак је. — Бог тп среће дао! — веле му сви. Дај Боже — одговори Радоје — овај пам празник донео добра свпма. Дај Боже, да нам годпна буде берићетна, овце нам се јан.пле, краве нам се телиле па чак п удовице дај Боже рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држн чашу у руцп а пакосио се смепш п гледа све редом. Поп као нетпто нрогута па онда се прпбра н поче као у шали: Е, е, тп то баш ређаш п као здравпш, а коме здравпш? Радоје се п даље смеши па рече: Е па нека је наздравље, а сад ајдемо до иоиове куће па п да пспијемо. Па се кмет као већ крену и отпоче малопређашњи разговор како бп требало заиста окречитп цркву. А зар Бога вам — узвтткиу Радоје за н.има — зар не зиате шта .је ново? Лок — каже Исајло — до гн ако ћеш да нам кажеш. Оћу, дабоме да оћу да вам кажем, јер вредно је да чу.јете, вредно .је да чу.је белн свет а некмо-ли старешпне народне п црковне! — па на те две речн ..народие" и „црковне" удајрп јако гласом и нампгну и код једне и код друге речп. Па —- наставп Радоје — удовпца Аника родила јутрос, родила мушко. Поп се паправп као да пцје чуо, већ поче да намиче читу на чело а пита: Ама крја роднла, је л' она Савка? Није Савка, попе, него Анпка удовица! Поп прогута оно што беше п први пут прогутао, (бнће да му је мало заиграло ко.тено алп с-е т<> под мантијом не види), па онда ногледа кмета, кмет погледа одборника, одборник иогледа дућанџију -Јову, а дућанццја -Јова, као најмлађп у друштву, погледа у зем.љу. Најпосле диже главу дућанција -Јова па велп: