Дело

ОПШТИНГКО дктк Па нека ,јој .је грећно, нећемо наљда на бабнпе, ајдемо попу. — Ама људи, таман сад годнна п месен какојеумро муж Алемппје. — Тако ће бнтп, годнна п месец — додаје поп сасвим оаби.нно, као да га неко ипта. — Баш се сећам, вели, као данас, није му бпло помоћи. Адобарјебио покојник, само игго је имао ногане руке. 1’адоје се тад окрете Псајлу па вели: Рађају ли, Бога ви, у вас удовпце тринаест месецп по мужевљеврј смртн? — Ама то ће битп пека ђавоља посла — велп Псајло аар му ти то ннсн ухватно крајеве, кмете? К‘о, ја? — ппта кмет — ухватио сам, како да ннсам ухватио. — Е, па ва то .је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и ноп штојевато ту, да паап да се народ ие исквари п да не преступп законе Божје. Међутпм, док је то Радоје говорпо, иоп је .једнако размишл.ао о томе, како није баш данас требао у црквп да говорн о томе како на запуштеној п.пвн треба свп заједнички да деламб; па онда, размишљао је о томе, како .је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар пгга да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како бп заиста т[>ебало цркву окречнтп. А све је то некако брзо прошло кроз п.егову памет, те није нн чуо шта се даље говори. Диже после главу на велп Псајлу п кмету пз Бурннца. Пе бпва овде да разговарамо, ајдемо-те до моје куће. Много ме забрннула ова ствај*. То се ни.је никад у Прелепннцп деспло. Дјдемо-те, браћо, до мене! Па иетпна одоше, а Радоје отрча у механу даи тамо.јавп новост, а одатле ће после на бунар да каже женама, а сићп ће .још до воденице јер ће п тамо бигп што год народа, на ће пајзад пћи и од капије до капије, а тешко да неће отићп у које друго село. (НпгТПБнћг п1) Днло књ. ћ .)