Дело

1 14 Д Е Л 0 II сад, кад је већ почело клубе да се размотава а оно се часом и размота и замрси. Не прође мало па Фпћи опет затреба тридесет дуката, па онда Госпођа Цајка зажелп да уз тепелук има н бунду а Маца сваки час поче долазпти те за дрва, те за кирнју, те за ово те за оно. II тако је то непрестано ишло. А грешна удовица давала је док је могла давати, алп кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршцју а из чаршнје дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из насљедства. II сад сложпше се мучкп сви они параграфи што пх је (1>ића удовици бројао, па дпгоше хајку п на Фићу п на <1>пћину жену и на грешну Мацу, па ти лепо једног дана нађоше се сви четворо у притвору окружног Начелства Парнпца нп.је дуго трајала. Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала а Фића .је одрицао. Фића је приликом суђен.а чак рекао: — Господо судије, с обзиром на формалну п законску страну, стојн ()>акт да овде постоје два детета, од којих једно. ви нећете оспорити, госпођа је одиста родила. За то има д<>каза од којпх је најачн само дете, које свакојако нпје вештачко дете, пего је са свим природно дете. Но н поред ове речитостп газда Фпћине суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо а девојчнцу ону коју је госпођа Мнлева роди.та — вратп у н.ена права п образује за њу масу. Недељко, који .је такође бно пред с-удом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок плн најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да Недел.ко буде избачен на улицу. Н>ега суд упути општинп да се стара о п.ему по што се нн на кој начпн није могао сазнати чпје је то дете а општина га да једној праљи на чување. Тако грепгаи Недељко после кратковремене среће, постаде опет онштннско дете задржав, радп сећања на срећне дане, никлованс цуцлу. е I ' е.