Дело

ОПШТИНСКО ДЕТЕ 1 15 ГЛАВА ДЕВЕТНАЈСТА Јулијана иуцерка и њена кћи Кл;т. ово.ј варошп, у којој су се толики пријатни и непријатни логађаји, везани за судбпну Недељкову, деснли, бпле су до пре шест година са.мо трн праље. Али пре шест годнна дође нека Јулијана која сама себе прозва Јулијана пуцерка. То ваљда, што је тако крупну реч узела себн за титулу, прибавп јој врло много муштерија, јер бадава друкче то звони кад гоепођа Савка ппта госпођу Мицу: — Ко вама, бога вам пере веш? — Па Сара Јованчина. — Е, менн знате — одговори поносно госпођа Савка менп и пере п пегла тетка Јулцјана пуцерка. Истина је мало -скупља али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их еад из дућана купили. На.јзад о томе није потребно опширно говоритп — јер ,је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу —- већ је г.тавно овде то даје Неде.љко допао код Јулцјане на становање. Јулијана пуцерка има разуме с-е н своју прошлост, из које јој је остала .једна осамнајстогодшнња ћерка а која се ирошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда, услед чега •се она н решила на пуцерај у овој вароши. Љена ћерка Елза, нема своју прошлост а.тн има будућност п због те будућности управо није и Елза пош.та с мајком у унутрашњост већ је остала у Београду. Елза .је била мало и љупко девојче са плавим витицама п најпре је носила од куће до куће оне велпке кутије са женским шеширима, а мало за тим такве се кутпје почеше њој да доносе. То .је било на скоро за тпм кад се први пут на њу насмешио „један господинА Тај Један господин“ насмешио се за тнм и други пут на њу, она онда то јави својој мајци Јулијани, ко.ја тада нцје била иуцерка и ова потражи прилику да се п на њу насмеши тај „господин.“ За тим Елза добпје леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало п љупко девојче са плавпм витицама. А „.један господин“ престане бити непознати, .јер је то био господин Гнма Неде.љковпћ начелнпк мннистарства. Такосе ствар врло лепо удеси п ово мирно н тпхо гњездо постане прави рај 8*