Дело

116 Д Е Д 0 у коме је начелннк минпстарства преетављао доброћудног Адама, Мпза Еву којаје све могуће врсте јабука изела а Јулнјана змнју која бн то н бнла да г. начелник миннстарства није то осетио и удесио да за неку ситнпцу буде протерана пз Београда. Елза. оставшп сама у свету, без материнске неге н родптељског савета преда се потпуно господину начелнпку и у току од шесг година толико се навикне на његове. савете н упуства, да га почне сматрати као оца. Та околност пак, што Елза поче господпна начелннка сматратп као оца, н.ега толико наљути да .је са свим напусти. Баш кад .је Недељко ушао у кућу Јулнјане пуцерке стнгло .је брижној мајци п писмо од љене кћери којом јој саопштава ту несрећну вест да је напуштена н самохрана у свету. Јулијана се толико наједи услед те вести да одмах истуче Недељка који нпје њепу ћер Елзу нн познавао. После овога писма развила се читава нрепнска нзмећ мајке и ћерке. Ћерка у првом пасму ,јавл>а о догађају; у другом ппсму проклиње господнна начелнпка а у трећем ипсму јавл>а мајцн да се господин начелник жени. Мајка саветује у првом ппсму кћер да се утешп; у другом ппсму саветује је да пише господпну Начелнпку п да га зове к себи а у трећем ппсму, саветује кћерп да му се осветп. На ово ппсмо ћерка одговара да пристаје н осветпће се али ппта мајку за савет н мајка јој одговара да се одмах крене из Београда н да дође овамо, у дотпчну варош; гу ће се договорнтп мајка п ћерка у толикп пре нгго мајка Јулпјана већ има план. II тако једног дана наиђоше кола која је са нестрп.вењем и сузама у очпма очекивала Јулпјана пуцерка. Пз кола се појави Елза, путнички обучена са мекпм сламип.м шеширпћем на глави. Скочи лако као срна у мајчнн загрљај а ова је окупа својим вешерскпм сузама. За тим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко а на широко о свему што је било п о свему игго ће бнтп. Добра п брпжна матп овако усаветује ћерку: — -!а пмам иекакво дете овде, далп мп га па чување али нико п не води рачуна о њему. Ја мпслим да тп то дете узмеш и да га понесеш у Београд па онда да га однесеш господину начелнику н да му га оставиш пред вратнма, одмах.