Дело

Максимуми и минимуми средњих температура настају додније у висннама, него ли у ннжим слојевима. То закашњаван.е је много осетннје за минпмуме, које се редовно дешава само при крају зиме. Да би се могли тачно утврдити услови тих закашњавања, иотребан је још много већи нпз проматрања, неголп што их наука за сада има: али што се ипак, већ сада, истпче као интересантно, то је она, релативно ниска температура у мају месецу. Та температура, у серији посматрања г. .1. Т. де Борта, канда поглавито долазн од података, добпвеннх пуштањем балона око половине маја, а то је доба када настаје оно, у метеорологији добро иознато, периодично расхлађивање ваздуха. Врло је карактерпстпчно, да .је повнјање изотермске површипе од — 50°, нсто онакво, какво је доказано н на пзотермској површини од о°. То пак значи да појава опадања температуре није огранпчена само не оне атмосчђерске слојеве, што се налазе близу земљине површине. -Још .је г. Хергезел, наоснову неколиких онажања, 13 маја 1897 уочио, да сенпскетемиературе не појављују само у прпземнп.м слојевттма атмосмјтере, већ н у врло високим иросторијама њенпм. Пстп тај (Јтакат потврђен је и посматрањима А све то иак иде на то, да се утврђује мншљен.е научнпка, који (као на пр. Сен Клер Девиљ) оно карактеристнчно хлађење ваздуха у мају месецу везују за пекн општи узрок. Г, Л. Т. де Бо|>т је тпм својим пајновп.јпм пспптивањпма веома јако задулпто науку, а посредно п само човечанство, које је но начину свога развоја, упућено да се корнсти научннм тековннама. Тим трезвеним п мудрим иосматрањима, створена је данас нова н врло значајна грана метеорологпје, која.је за тако кратко време, од постанка свога, већ постигла пзвесне солидне успехе на којпма иочива будућност практичне метеорологије, а нарочпто пак оног дела њеног, којн се бавп проучавап.ем н 1Ц)едвпђан.ем иромена времена. Ј. Михаилови^