Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Сопб1ап1т Лгесек. ПЈе Вотапеп јп сЈеп б!ас11еп Оа1таИепб \л/аћгепсј сЈез Мјие1а11егб. Егз^ег ТћеП. Е)епкбсћгШеп (1ег Ка1беге. АкаћетЈе <1ег АМббепбсћаК Јп \\ јеи. рћПо!о^г1всћ 1ћбћ*гЈбсће Оавве, ВапсЈ ХКТШ, III, 1901. Одаични чешки иаучник. д-р Константин Јиречек, стекао је и досадашњим својим радовима врло великих засдуга на нроучавању историје југословенских народа. А овај му је рад вр.10 значајан прилог ка теме.Ђном нознавању етнограФског састава данашњег српског народа. У њему је, како сам к.г.ке, нокушао да на основу изворне грађе расветли средњевековну етнограФИЈу далмагинеких градских оиштина. Од три дела овог великог рада (I >'вод, II Споменица, III Именик личних имена) изишао је до сад само ирви, и са њим ћемо овде мало опширније упознати читаоце. Правоме нредмету. којим се дело оави, претходи оиширно излагање историских догађаја на Балканском нолуострву, без којих се не би могао разумети расноред разних народности на њему. Најнре се нзноси краћи нреглед романског досељавања и одређују се главнп.ја романска насеља у северном делу Балканског Полуострва д<» времена словенског доласка, за тим се говори о словеиском досељењу. Видимо, да су се Римљани ширили по Балканском Полуострву у два правца: најире Јадранским приморјем, а носле и ду;к Дунава све до његова ушћа: на Дунав су доспели тек но освојењу Македоније. 5' Далмацијн су они живсли као грађани, те је и романизовање било