Дело

КРПТПКА II БИБЛНОГРАСЈШЈА трва а Г1»чкн југо-источну. Врпо су ретки случајеви. да се грчки нагписи нађу гдегод у романској области пли обрнуто. ,Ј,а је ееверо-западна половина полуострва имала чисто романско име романизовано обележје, доказује Лиречек на првом месту многобројннм месним (топографским). чисто романским имеиима у њој: међутим јужно од поменуге међе та су имена врло ретка. Као даље доказе наводн и го, нгго су владике из Мезије и Плприка увек држале страну Риму прогив Византијс: и сама су имена тих владпка римска. Трагови старе хршићанске терминологије очувалн су се п до данас у језику румунском и арбанашком. II писци пз јадранско-дунавскпх области ппсали су на лагинском језику (МагсеШшњ, ЛогсЈапе«). Вначајно је у овом погледу и то. што .је и после деобе римског дарства источна. претежно грчка половпна даревине задржала и даље лагински као државни језик, нарочпго у праву н у војсци. Многобројне војсковође са чисто латинским нменима беху из поменуте јадранско-дунавске областп: опи остављаху натписе на латннском језику. Сама знаменита царска породица Јустинова (VI. в.) бпла је пореклом од римских насе.веника у Дарданији к-од ('коп.ка,. п сви чланови те породице имају латинска имена. У чисто грчким текстовима команде сулатинске. Мабележени спомен ко, 1, грчког писца Прокопцја показује, како је чак и један Словенин из племена Анта с оне стране Дунава знао говорити латински. Ну овај значај романског елемента у грчкој царевини нреста.је у време цара Ираклија (610—641). Док су нре њега врло ре гке војсковође са грчкнм пменима, у његово доба само један једини има латинско име. Исто јс тако било н после њега. Узрок је томе губптак ромапских иредела, нарочито онпх на Дуиаву, услед навале аварске и словенске. Од романског становништва на Балкаиском Полуострву створиле су се поступно две зас.ебне групе, које ге и но језику удаљаваху један од друге. Прва је група постала на далматпнском приморју а друга у областп. која захвата данашњи Срем, Кра.вевину Србију, занадни део дунавске Бугарске н косовски вилајет. Оне беху растављене нланинским нределом (данашњом Босном. Бападном Србијом, Црном Горо.м и северном Арбанијом), у коме оснм свега неколико римских градова жнв.ваху само у пола романизовани Илнрп. Овако стање затиче смовенска н аварска најезда. Како су нак Словенн дошлн на Балканско Полуострво, дово.ђно је нознато из Исггорпје Срнског Народа од .!>. Ковачевића н . Г>. .Товановића (Срнска