Дело

124 Д Е Л 0 Књижевна оадруга, књига 7); и Јиречекоио ее нзлагање и реаултатн готово ни мало не разликују од њихових. Да номснемо из Јиречекова рада еамо понеке појединости о Далмацији и њеннм градовима. Из последњих 100 година нред словенски долазак о њима ее мало шта зна. У црквеној борби за време цара Јустинијана Римљанн еу у Илирику били уз царево противнике. Живот је у градовима бно бујан н распусан: и еамо внше свештенетво није ее устезало од оваква живота. Многа романска лична пмена, која су тада забележена. понављају се и доцније, у времену од 900—1300 године — јасан доказ, да се велики део романског варошког етаиовништва у Приморју непрекидно одржавао од позног римеког времена па далеко у ередњн век. У VI веку још је Нриморје било иоштеђено од варвареких (германских н аварских) најезда. док ј«‘ унутрашњост његове провинције Далмације (која је на еевер донирала јужно од Саве а на исток у еадашњу Западну Србију) већ много сградала. Али баш иред сам крај VI века (598) ночеше Словенп најнре нападати на Истру а за тим продирућн на југ стадоше узнемираватн н Римљане града Салоне. Мало доцнпје, у оно тешко в)*еме последњих годнна Фокина царовања, 609 године, надају — но Јиречеку — велпки напади Словена н Авара на Солун. А у го су исто време, велн, без сумње Авари и Словени оиустошили Далмацију и порушили Салону, Кпидаурум, Доклеју Ризинум, Нарону, Скардону, Енону п друге далматинске градове. Одржали су се само: Јадер и Трагурнум п градови Кварнерског Осгрвља. Између осгалог Ји)*ечеку је н ово рушење градова .један од најјачих доказа, да се Словенн нпсу населили на Балканско Нолуострво мирним путе.м него е оружјем у руци. Словенн су се у Далмацији населили свуд, па п дуж плодне приморске оба.1е и до под саме зидине романских приморскнх градова. Услед тога су Романи но градовима морали набављати своје живогне потребе са острвља. Насељени Словенп нису остали дуго у непријатељству с овнм византиским поданнцпма: иастало је мирење. Чак је вероватно, да су Словени баш на византиско иодстицање прешли у Италију те ратовали с Лонгобардима. У VII н VIII веку још је Византија држала велики део Истре, а свакако је п њена област у Далмацијп била гада много већа него доцннје у време Коистантина НорФирогеннта (око 948). У IX веку далматпнски градови и оетрва много су страдали од арабљанских н неретљанских гусара. Арабљанн су норушили градове Будву и Росу н онај на острву Брачу, а Неретљани су заузелп осгрва: Мљет. Корчулу, Хвар и