Дело

] 26 Д Е Л 0 рили клаппш: Морлади (Мавродласи, Моровласи) у Карсту још су у XVII. веку анали поред словенског и влалпки. а Морлаци на острву Крку тек су у XIX. веку заборавили влашки. Турска навала растерала је многе Блахе онако као н Словене. <)д једног насеља ових бегунаца остало је у јул.ној Немачкој у округу Албоне нме месту: Липу.1. Најдал.е на запад бпли су далматински Бласи донрли у околину Трста. Јиречек тврдн. да је међу Власнма у Херцеговини било и поје.иших груиа арбанашког порекла. Тако се у дубровачкнм архивалним књигама од 1300. и 1400. године често помињу разни облици арбанашког имена: Бурмас и Бурмасн, које долазн у дечанској повељи као Боурмадд (од арбанашког вич—човек и тан—велики). Ну ово име међу херцеговачким Власнма пре ће бити осгатак њпховнх илнрскпх нмена, као што им је н језик морао имати много заосталих илирских речи. Херцеговачкн су Бласи свакако ималн у -себн мање романскога него далматински. Нрема разним номенима види се, да су Арбанасн у средњем веку доииралн у поједнним групама даље на север негоданас: би.го пх је у жупн Грбљу, у Црмнпци и северно од Скадарског Језера у Црнрј Гори. А познато је већ, да су нека, сад чисто српска племена у Црној Гори арбанашког норекла. Јиречек вели. да је погренгно п што се уоиште узима, да су се Арбанасп [»аспрострли на псток тек у турско доба. Из споменнка се видп. да је њих још у Душаново доба бнло око Призрена и у Призрену. Крајем средњега века бпло је у Дубровнику врло много Арбанаса: трговаца, занатлија п нарочиго калуђера п свештенпка из северо-арбанаиших брда. Становници старих градова далматннских увек се у прво време средњег века обележавају као Романи. Доцнпје их у оиште зову Латннима. Назнв Власи за њпх је много ређи. Они беху ограниченп само на Дубровник, Котор, Спљет, Трогнр. Задар п острва: Раб, Крк и Осор. Пз времена 900 — 1250. године има нешто више података о духовништву н племству ових градова. Одличне иороднце имађаху у својим рукама и световну н црквену власт. Зна се .за њихово отимање око владичанских ноложаја. Далматннска је црква, са својим мнтрополитом у Спљету, иотиадала увек (изузев кратко време за цара Василија I.) под папу. Само је стара провинција Рге\аП* била иотчињена грчкој цркви. Али у XI веку и она добија у Бару новог архиенископа римске цркве. Годпне 1154. добн Задар архиепиекона а пред крај XII. века п Дубровннк. Котор је пмао свог