Дело

КРПТИКЛ II Б111јЛИОГРЛ* 1)11ЈА 127 еиискона, који је био нотчшкен архиспискону у Бару у Италији (Ану.шји). Што је Византија нотпомагала шнрење словенске књиге п службе међу Словенима, био је норед обичаја источне дркве да сваком народу даје службу на његовом језику, н њен нолитички рачун. 1{олико су пак интереси далматинског романског свештенства билн овоме сасвим супротнн, видн се по забранама словенске службе на саборима у Сп.кету (у времену 924—1075. год.). Интересантно .је. да су на два века после Методија у далматинским градовима Словене сматра.ш за потомке аријанских јеретика Гота (којих већ тада не беше) и словенску азбуку за готску. Готи су, као што се зна, једини у прво време средњега века имали црквене књиге на свом језику н на својој азбуди (готица). 3' доцнпјпм вековима иак приписиваху глагољашке словенске књиге Св. Јерониму, и то је донекме помогло, да су XIII—XV век билп напредно доба глагољашке књиге. А.ш се у новије време поново јав.ва нетрпљивост латинске цркве, која у ствари није друго него и.зраз опе старе иротивности између Романства н Словенства. Имена цркава далматинскнх па према њима н особна нмена код грађана — показују, да су се чувала иредања из ггарог хришћанског времена, номешана с утицајима средњевековног Истока. Тако се нпр. и сама црква за дуго звала поред ессЈећа и ћанШса. Осим многобројних домаћих светаца (владика, мученика н др.) поштовани су у далматинским градовима и многи други, како из првог хршнћансвог времена тако и познији и како из италијанских тако и из ПФричких и азиских градова. Пмена тих светаца н норекло њихова култа сва су у овом раду брижљнво прикунљена. II месна имена хришћанског порекла била су у Далмацнји врло честа. 0 томе је Лиречек већ расправљао у засебном раду (1)а.Б сћгшгНс1ге Е1етеи1 т <1ег (орортарШбсћеп Хотепс1а1иг <1ег Ва1кап1Гик1ег), а овде је накнадно додао још ириличан број примера. Т<> су све имена, која су постала од стародалматинског 8ап1 илп 8аи (Свети) с именом неког свеца. Словени су од оваке две речи свуд створили једну и првој речи дали облик: 8и!, 8и или 81<► —. Тако су нпр. ностала данашња нмена: 8ире1аг (8ап Ре1аг), 8иБсерап (8. 81ерИап), 81от<>г!а (8. Мапа) итд. У засебном одељку наводи Јиречек знатан број месннх имена из сродњевековне Далмације (из старе провинције РгеуаИз, из ок<>лине далматинских градова и с острвља). у којима су се очува.ш остаци старих илирских, римских и романских имена. Ту пма врло