Дело

КРПТПКА II БИБЛИОГРАфНЈА I -29 женека нмена, како романског тако и еловенског порекла. са завршетком —/ и —о: Вош, Хашп, Бга§л итд.; Маго, I )га^о, б1ауо птд. Ова на — о су врло стара и имају се довести у везу с илпрским асенским именима на —о, која су очувана у натписима по Боснтт тг Херцеговини из доба римске царевине. За поменута скраћена имена вредно је да овде истакнемо понеке податке. Ича примера, да су словенским именима додавали романске наставке: тако .је наставском—иИпттк постало: Во^иНп, ВгаНгИпиб, 1 »га^иНиик тт др. Даље код словенских се имена у Приморју нарочито запажа особина. да се завршавају на самогласник, док су уунутрашњости српске зем.ве већином на сугласник. Врло многа романска н разног другог порекла имена примају словенске завршетке (при.шком скраћттања или грађења имена од мила). Средњевековна породична презимена у Далмацији млађег су порек.та. Задуго су се лица истог имена разликовала само додавањем очина имена, по грчком начину. Увођење правих, сталних породичних ирезимена ночиње тек са стварањем нлемства од старих грађана: племство је пазило да одржи наследност свога имена. Нред крај гредњег века налазимо иста оваква стална презнмена и код трговачких породица из народа, али их код осталих редова грађанства није би.1о. Ипак бн било погрошно на основу ових нрезимена одређивати прави број породица или родова. Она су се у доста случајева мењала, а имало је и таквих, која су била ограничена само на .једну личпост н нису нас.теђивана. Од прилике од 1250. почињу се упогребљавати три дела у имену: име, презиме ио оцу и презиме но роду (Фамилији). Изузимају се Спљет и Трогир, у којима се увек зваху само по имену и нрезумену од очина имена. Значења иородичних презимена врло су разноврсна. Особито их је много било, која су створена од имена неког нретка. Многобројна су т. зв. матронимика, т. ј. нрезимена по мајчином нмену. Међу најстарија нрезимена долазе она, која су постала ио имену варошких делова, грађевииа, улица, градских врата и сл. Даље имена по месту и народности, по телесним особинама, оделу, звању (овде су поменута и интересангна нрезимена: Ра1ео1о^о, по византиској царској породици, п Хета^на ио српском владаоцу), по моралним особинама. занимању, велики број надимака, презимена по животињским и биљним именима, нрезимена од целих реченица, па најзад н безобразна којих је у средњем веку било у свих народа. За сваку од ових група Лиречек наводи подоста иримера. () романском диалекту далматинских грађана има нриличан број Дело књ. 24. 9