Дело

КРИТПКА II БИБЛНОГРАфИЈА 189 Прагу и Петрограду ће се пз свих тих ирегледа саставити један, оез сумње. потпун. — Л.ш ти нрегледп о иоједшшм народпма словенским и нисуутом заједничком прегледу само ради тих Словена, него баш због друге им браће и света, и онда би извештачи требало, питпућп на свом језику, да се оставе оне, иначе доста похвалне, тежње за чистотом у језику. онога замењивања интернационалннх варваризама својим. управо према својим начнњеним речма, неологизмнма: да бар не преводе н термпна граматичкнх и др. Нека остапе и адјектив. адверб, итеративни, на и АПзаи! п др. Ми бар знамо колико нам је лакше разумети варварпзме него оне си.ше и свакрјаке загребачке кованнде. Алн шта бнсмо с одељцима који се тичу онштих интања. на ко.че би се језику реФеровало о њпма? На једном од словенских језпкаУ (' практичне стране то би било врло добро. Али па ком? Дали то да зависн од редактора? На чешком? Сасвим добро. али бн руски ипакза тобио згоднијп, нарочито с онаким више етимолошкнм нравописом. Кад бн се имала на уму само практична страна овакога посла. онда бн за го најзгоднији био језик на коме се пише АгсКП’ •Тагићев. Он је у неколико нашао нримене и у овом прегледу, тумачећи у загради натписе књигама. Први наслов овога прегледа је на старом (црквеном) словенском језику: не би лп се могао он згодно удешен а латиннцом иредстављен. употребити на то? Главно .је, што ми овде и иетпчемо, да овакав .један, у првоме реду ирактпчан преглед, кад се редигује на једном месту, и ишне само на једном језику. и го сав. Овако ће се само хтети да буде идеалан, а биће у толико несавршенији. Српскохрватски део, који нас највише интересује, показује то врло јасно. Пзвепггач је. како је већ поменуто. бно г. Н. Андрић из Загреба: он је свакако белешке своје нисао латнницом, а редактора су оне, које се тпчу књига штампаних ћирилицом, окрета.ш на њу, те се чеето пометалп. Погрешке као: зданчпћ (м. чланчнћ), у(чи)нио, нашего, Богшцнћ, диелом, краје(ви)ма. цћна, Васцлпј, разправа, ГавриловичЂ Андро и др. не. ће бити само с.гагачеве н коректорове, а тако исто неће бити погрешио само слагач. те у одељку III ставно нрво натнис књизи место имена ауторова (Мих. Вујић) п нггампао белешку извештачеву исто онако круннпм словпма као и име књизи, те се чпнп да је све то у наслову. То је случај и код чланка Д. УКиваљевића о Дветн Зузорићевој и у одељ. IV код С. Тројановића Старпнска јела и иића. Алп учињена је п једиа много већа погрешка. Браћа наша у Маћедоннји убројана су потпуно у Бугаре, а то је према ономе што г. г. редактори могу знати о том тштању, да не речемо другче, и сувише рано .још. (Пе-