Дело

140 Д Е Л 0 троградскн су редактори у то.м литању бн.ш, н као научнлдн. ч-мотренији: у њнхову нрегледу имазасебан одељак за Маћедонске Словене). Они се чак у одељ. IV. бр. 282. Ђорђенпћа Тихомира Српски Фолклор н чуде ови.м речма ,Па и Бугари ннсу раннодушпн нрема народном животу, обичајима п предањима; и онн нећ годинама ирпкуп.кају наше народно благо, ианосе га п нроучанају“. Онн су, врло нојамно, уврстили у одељак о Бугарнма с1$е бугарске нуб.шкадије о Маћедондима, на су н од наших узимали неке (обично из „Караџића-) као на пр. у одељ. IV. бр. 27(1 Точак (обичај у Прилену), алн нису на пр. п бр. 331. Тодор. Анг. Срнске народне празновериде (Пореч у Маћедонији), п нпсу у буг. одељку поменулн Тителбаховнх Везова српских, н акопхима и пз Маћедоније. Таког дуплог навођења налазилп смо нначе врло често, н то је у многим случајег.нма сасвнм н нотребно, али смо врло ретко налазнлп у доднијој белешци илп изноду упућпвање на ранији. што је гакође потребно. Д. Пете1ег ипс! Ваиђо Уегзисђ еЈпегТђеопе бег Еп!б1еђипд ипбгеб Аскегћаиб. Киђеск. 8е11)б1:уег1с\ц- <1е8 \>1Таб8ег8. 18ШЈ. 1Јгбргипдб деђје! ипс! ЕпШеђипдб^еЈбе с!еб Аскегђаиеб. Копс1ег — АМгиск аиб <1ег/еНбсђг. с1ег (ЈебеИзсћ. 1‘. Кгс1к. т ВегПп. Г><1. XXXVI. Хг. г>. 1901. — Уоп Ог. КПиагс! Наћи, ВегПп. Хннотеза но којој је у кулгурном развпћу људства постојало најпре ловачко, па пастпрско (номадско) и земљораднпчко стање, сада је без вредности. Др. Кдуард Хан, којп се од дужег времена бави пптањима те мрсте. доказује у оба горе поменута рада неоснованост те хнпотезе и нзносн нову теорију о начину постанка земљс>]»адње и о нрвобитној областн, у којој се иста појавила. У свом првобитном стању чонек није могао бпти лоиац, јер, да посгане ловцем требало је предходно доћн до методе у раду и до оруђа, помоћу којег он лови. Лон и риболовје пзвестан вншн ступањ у првобитном занпмању човекону. Што се данас неки, обнчно најсуровијн народи баве ловом и риболовом, узрок је неповољна клнма, ко.ја нх на то приморава.