Дело

КРПТНКА II БНБЛНОГРАфИЈА 141 Човек је био у свом првобптном етању екупљач. Нрема својим гпособностпма налазиоје и прибнрао — скупљао — храну н г.тедао да буде сигурннјн у извесној области. Г.твна му је била храна бн.вна : к-рто.1асте и зрнасте биљке и п.тдови. Жнвећи на тај начин човек је увидео, да аакоиана биљка можс П.10Д донети. Рад око тога био .је најнижи, а уједно и најстарпјн ступањ обрађивања земље у онште; по томе, што је онда човек радио мотиком, зове ге земљорадња мотиком. Изузев северна племена Азије, која се баве ловом и риболовом п извесне крајеве Африке н Америке, зем.ворадња мотиком бнла је распрострањена но свима континентима. Урођсницн Аустралнје пре открића били су у стању прелаза ка земљорадњн мотиком: гек су били почели, да засађују нзвесне биљке, (јам), за које су увиделн, да ће им н.тод донети: пре открића код њих нпје бпло никакве културе биљака. Најетарпја од свих врста жнта, а нроизвод тог првобитног обрађивања земље, јесте просо, које је било нознато становницима зграда на кољу, када се није знало нн за плуг ни за говече као домаћу живогињу, уиотребљену у илугу. Доцније је просо замењеио: ииринчем — жито Источне Азнје, ноглавито кинеског баштованства,. кукурузом — жито америчко и дуром (Зого-ђит — врста бнљака из реда граминеа) — производ аФричке земљорадње мотиком. У ред тих биљака земљорадњс мотиком писац верује да су спадале и: \ЧсГа {'аћа (боб), сочиво а можда и грах, купус и рене — би.т.ке, које се гаје по баштама и око којнх већином раде жене. Остатака земљорадње мотнком има у радовима по банггама, по виноградима, а има п областн, где се до данас одржао тај најстарији начин обрађивања земље. Прастановници јапанских острва .Теса и Сах.иине и данас радс земљу мотиком од јеленских рогова и гаје иросо. Тако је и код ирастановника острва Формозе и др. Виши степен обрађивања земље јесте земљорадња плугом. Осиовнн елементп исте јесу: говече као домаћа жпвотиња, употребљена за тегљење, плуг н све врсте данашњнх жита, а уз то упогреба млека п употреба кола. Пре но шго је говече уиотребљено у плугу морало је бити нрипитомљено, а да се исто иришггоми, како писац мисли, узрок јебила релнгиозна погреба. Богињи нлодности, која је била идентиФикована с месецом, посвећено је било говече, чему писац налази узрок у сличности увијених рогова код говечета са полумесецом. Због тога су обожаваоци те богпње држали у оградама говеда првобитно дивља.