Дело

142 Д Е Л 0 те су се нста почсла припитомљавати, а човек је <шо у могућству. да увнди корист п употребу млека. Говече је било стављено на службу богињн плодностн као кастрнрано. Познавање кастрације писац претпоставља и за најстарије доба а појаву исте доводн у везу са плугом и еексуалним односима. Млека као чиниода у привредном животу човекову иитије било о,1, иочетка, нитп се може сматратн као готов. по себи разумљив природни продукт. У Америци употребе млека није бпло. код Кннсза и Јананаца н данас тога нема; тако је било у првобнтно доба свуда, док се нијс доцније са припитомљењем говечета појавила и употреба млека. Припитомљење говечета као п унотреба млека нпсу се могла јавнти ни код ловца нн код номада, већ само код становника у областима зем.ворадње мотиком, који су живели више мање с.тално. Млеко је за номада као нривреднн Фактор у његову животу својина, коју је од другнх прпмпо. Номад је живео од ст.ада, алп је само употребом својих транспортннх животиња (кампле, коња и магарца) у трговинп могао доћи до ироса илн другог жига, без чега није могао опстатп: вегетабилнп додатак у храни а из области земл.орадње за номада је бпла екоиомска иужност. До тога је номад морао доћи или иомоћу својих транспортних животиња плп унадом у областн земљорадње. Тако се могу објаснити миоге најезде номада на ир. најезда Хуна, којп одбијенп од Кпнеза нагрну у Евроиу, упади Курда н Бедуина у Вавплонију п др. Номади су зависни од области земљорадње, немају оне самосталности којом се од.шкује извесио сгање у културном развићу .вудства. Проналасву п уиотреби плуга предходила су кола. Постанак кола писац доводи у везу са старом религијом. Првобитно су кола сматрана као света, јер су бпла намењена само за ношење статуа и симбола богова. Веровање у богове планета, које се тихо п неирекидно крећу по иебу, учинило је те су и обожаваоцп њнхови то нсто и на зсмл.п изводили а уз нрипомоћ говечета и кола: на колима вожаху статуе нли симболе својих богова. Да кола постану нредходно је морало бити точка. На основу многих остатака те врсте. којнх има ио свима знатнијим музејпма. а из иајстаријих су времеиа и из разлпчних области, писац доказује. да је човек ирвобптио имао у употребп колутове од дрвета, костп, камена, ћнлибара п др. Те је колутове за извесне своје унотребе бушио у средини н тако је могао добити појам о точку, иомоћу кога су начињена кола најпре мања а потом већа, најире са