Дело

КРИТИКА II ШШЛНОГРАфША 14:5 4 точка иск.вучиво за религиозиу употребу, а потом кола са 2 точка. унотреб.вена за време борбе. Кад је био илуг нронађен говече је било позната и обична појава. употреба млека била је стална а и кола су носто.јала и у исти.ма употребљаваио говече. Проналазак плуга, судећи по егнићанским јероглнФИ.ма. за нисца је необично ирост: постао од мотике. кад се држа.ие исте измени. Оджитаземљорадње ллугом старија су жита земл>о)»адње мотиком: просо, пиринач, кукуруз, дура и др. Иста су већ жита земљорадње плугом: кукуруз је свима познат, пиринач се гаји у равници Поа. а дура (8ог^ћит) је позиата у Тиролу под пменом „сирх." Сејање ноља одмакло је од сваке раннје културе би.вака. Идеја ноља т. ј. великог дела зсмље, који је лишен сваке вегетације, могла је постати само у оним крајевима, у којима има нространих делова земље, које не нокрива нпкаква вегетаццја. С обзиром на те основне чиниоце земљорадње плуго.м писац тражп првобитну област, у којој се ова нојавила п одакле се на све стране ширила. У Германији пре 1000 година као п пре 2000 за време Рнмљана, ностоје познати основни чиниоцн зомљорадње илугом: плуг, говече, жита, употреба млека п кола а знало се и за недсљу о,1, 7 дана. Петих основних чинилаца земљорадње плугом нма и код (Тарпх Римљана као и код Грка око 1000 год. пре Хр. Алп и код Римљана и код Грка иије било правилно рачунање годишњих времена односно календар, ко.ји .је у тесној вези са зем.ворадњом плугом. јср нрвобитни почетак нашег календара није астрономски, већ аграрнн. Рпмљани су нримили од Грка. а овп са истока. Грци су знали да на истоку жпве мудрији народн, којн се боље разумевају у рачунању годпшњих времена. То су становници старе Вавилоније, код којпхјош у прастаро доба постоје сви познати основни чнниоцн земљорадње плугом, а уз то је недеља била једна од најстаријих и првпх установа: у вавилонскнм вестпма о створењу света недеља нгра истуулогукао и у библији, што је нознато из сноменика клинасте азбуке. Поред тога познаваху 5 планета и вероваху у богове планета, а Страбон (I век пре Хр.) зна у Вавилонији за ограду, у којо.ј су пасла говеда, ко.ја се само за то чуваху, да се унотребе за жртву богу Венусу односно Истару. Вавилонија је првобитна земља земљорадње плугом. Пз Вавилоније се шнрила на све стране на и. до у Кину, на з. ио Европи: области од Шианије н .Марока до у Кину снадају у круг вавилонске културне СФере. Сада је распрострањена п по свима зем.вама Н<>вбга Света.