Дело

144 Л Е Л •> Носле Ванилонпје најстарцја је област земљорадње плугом Цемеп. а иосле овог Египат. Од мисирске старнја је праарабијска, а од ове вавилонска цшшлизација. У најстарије доба Вавилонија, Цемен н Егнпат имађаху међу собом јаких веза. Само је у областима око Вабел Мандеба, где је Цемен. било тамјана. ко.ји је одатле пренет у Вавилоннју, Егинат н у остале земље. Абисинија, која је ирема Цемену у АФрици, такође је била азијска зем.Ђорадничка колонија; нрема .ј. л. је најдал.а стара област зем.Ђорадњс плугом. У свима најстаријим центрима зсм.корадње плугом. у Вавнлонијн, Цемену, Егпнту. Мерву (Мергиана) и у областима око Конајског Језера, било је земљорадње, алн помоћу наводњавања, Вавилонија је сада нрава пустиња. За време суше изданје воде дубока, те шуме не могу постојати. а летња ј(> жега тако.јакада сву вегетацћју уништи. Само се могло помоћи употребом воде бујннх река Тигра п Еуфрага. Многобројним каналпма п насипима наводњавана је равница старе Вавилоније, те је н могла бити огромна жигница, као што је описује Херодот. Данас се немачка ингелигенцнја нада. да ће ускоро немачки канитали обновити ту стару жптницу Вавилоније. Р. Т. Николић. ('ћаг1е8 Ц(>Ј8ваи. А ргороз с1е I аНЈапсе Ггапсо гиббе: ћ Јп1егреМа1:Јоп ди оп п а раб 1аИе. Раг18, 1лћга1пе V. Ко1аих (N2, гие Вопараг1е), 1902, 8°, стр. 52. Стаје с иоштарином 1 динар. Наш ноштовани пријатељ Г. Лоазо, уноси, скојом најновцјом орошуром, један нов начин у претресању актуалиих политичких питања, која интересују словенско — латински свет, а којима он већ од дужег времена посвећује своје плодно публицистичко иеро. У облпку стенограФских белсжака, он нам у последњој својој публнкаццји, Интернелацнја која није уиућена, износи .једну колико бурну толико уображену и занимљиву седннцу у Францускоме парламенту, на ко.јој један исто тако уображени посланик, одшчно упознаг са нитањима спољне полнтике, упућује на министра спољних нослова једну интерпслаццју и тражи да се министар пзјасни о оријентаццји руско-Францускога савеза.