Дело

Г) к Л Е III К К 147 гока иробпо је кроз пешчаре мпкрогранулит: друга ;кица од овг еруптивне стене налазп сс у н мфпбо штнма између впса Статуре п чуке Знамење). 10. маја ов. год. пмалоје друштво ХСУ редовну седннцу с овнм дневннм редом: 1) разгледанп су најновпји часоппси, који су стиглп геолошкоме заводу Вел. Шко.те, н најпотребнпјн списп, којп су набављенп за ироучаван.с старотерцпјарних фосила пз Беле н Оризара код Кочана у Маћедонпјп: -) нриказани су интереснп батовн са нзбушеннм клиповима пз нредисторијскога насеља код Пољне у Темнпћу, које је за Музеј Грпске Земље послао дописни члан ГГ. Бушетић, учител.: затим пирптн пз села Сјенпшта у златиборском срезу, које је за пстп музеј поклонио Мплан Поповић, учптељ нз ЈБубпша: 3) проф. С. Урошсвић саопштио је претходне резултатс својег детаљног картпрања исконског терена код Текпје и Сииа (уска зона текијског псконског терена састављена је поглавпто од мпкашпста, у којем се, на „новом пут.у“ пз 'Гекпје за Кастсл. налази дамурпт, а местимнце гранат, ставролпт п дпстен: у северном делу другују е мпкашистом гна.јс и амфиболнт, а на рецп Косовпци у Казану пма ппроксенпта с гранатом: у Краљевцу, нређе Пстровом Сслу, нађен је кварц са сребровптим галенптом: преко мпкашпста јавља се на коси Слава Божја острвце .јурске формацпје, на Џеврннском Впсу належу одмах кречњаци, а на Слатинском Впсу ређају се ирво аргилошпсти н пешчарп, па онда долазе кречн.аци: у изолованој нартнјн исконског терена код Снпа превлађују такође мпкашпстп. само је Каратапг од ирвснкастог гнајса: г.тавнп правац слојева .је са ССП на ЈЈЗ): 4) проф. Лр. Свет. Радовановнћ пзнеојенеколико подагака за геолошку оријентацијуу рппанз ком терену. који нстиче као најтежу геолошку партију шпре београдске околпне (ирема проматрањима у Хајдучком Потоку највиши кат чпне табличасти глинцп с уметнутпм песковитим кречњацима, пспод којпх долазе конгломератнп кречњацп, па онда нејасно слојевптп глпнцп: у овнма се на месту Крупгику јављају четнрп жпце керсаитпта. с.тичног са реснпчкпм, н једап пзданак белог ријолита: овај је нпз елојева млађи од топчпдерскпх и раковпчкпх кречњака. а старији од слојева с цементнпм лапорпма. те ће према томе овп спадати у горњи део кредне формације; пружање је слојева у Хајдучком Потоку приблнжно меридпјанско, а на другим местима често еаевим друкчпје; овоме .је узрок у многпм раселннама разнога правца): 5) проф. Ј. М. /Кујовпћ говорпо је о борањским шкрпљцима, нзносећп податке за блпжу одредбу сроднпх терена у западној Србпји. којн су нам досад у геолошком погледу бнлн најтамнпјп (стотпнама метара дебела серија овпх старпх шкрил.аца даје се сада тачннје обележитп: летос је у њима изнад Пвовпка нашао такве фоснле, ко.јп указују на доњп део формације каменогугља: подина њихова. за коју, као н Радовановпћ. држп да лако може бптп девонске старости, иретворена .је на додиру с гранптом у праве кристаласге шкриљце: као што је Урошевић показао, ово. дакле, нису исконске, него метаморфне стене: ирема томе излази да се је лаколптска ерупција борањског граннта јавила тек пошто је це.та ова серија <*лојева била створ<*на. дакле најраније. за време средњег доба формације каменог ухља; пнтере<*на је близина гранпта и порфпреких стена: можда ће допнпја пспитпвања утврдити. да .је и овде једна иста еруитпвна маса дала разне типове стенат: 0) Др. Свет. ('тефановић рефероваоје о чланку Р. Бека п барона фон-Фиркса о бакар-