Дело

148 Д Е Л 0 ним рудиштима у исжленским рудницима Ребелл' и Вису (североисточном страном Повлена јавља сеу тријаским кречњацима дебела ннтруиивна жпца серпентина. у којој се налазе сочивасте масе бакарних руда: халкопирит, куприт, малахит и азурит: на Вису је сернентин у вези још са слојем дијабаске брече: нисци мисле да су се бакарне руде излучнле приликом претварања првобнтне еруптпвне масе у серпентпн!); 7) Др. Манојло Смиљанић нриказао .је расираву Др. Отона Јаукера о насељима у Босни и Херцеговннп с обзиром на геолошки састав земл>ншта (у Херцеговпнп су најмање насељени тријаски кречњаци с оч, а најгушће наносни терени са 165 становника по квадратиом километру: у Боснн су најмање насељенп кретацејски кречњаци с 102, а највише опет наноси с 81*8 становника ио квадратном километру: најгушћа је насељеност иа висина.ма 6(Х) 700 м.. што с-е подудара са средњом виснпом Босне н Херцеговине). КЊИЖЕВНОСТ Политичка Историја Буне. — Овпх ј«* дана угледала света ирва свеска студије (?) др-а Ка.менка ( уботпћа II оI и т и ч к а ЈI с т о р п ј а 1> у н с. У овој свесци. која пма 115 страница доста круннога текста, нисац је огледао да срнским читаоцима нрикаже „време из којега се развио иолитичкн идеал буш‘-(наравно буне Грба Војвођана, 184У.). Ово му ни изб.тиза није исна.то за руком, те ио овомс можемо п смемо рећи, да се др. Суботић, хотећи да нам да историју ерискога покрета у 1848. годинп. подухватио нос.та. којн да.теко премаша п његову стручну спрему н његову снагу. Овај доиста врло леи иосао не молсе се радитн само п једпно добром во-вом: за то је иотребно, као што номенусмо. и јаке сп|)емс и дугога п марл>пвога ироучаван>а, чсга нема у др-а Губотића. Није довол>но нрочптатп неколико лнстова онога времена. нрошетати једним делом Баната н Бачке и видети но.ва засејаиа реинцом, или проговорити неколико речи са Аркадијем Симнћем или старнм Радаксм „душом кикнндске афере“. на одмахсестп п иисати и с т о р иј у бунс. Писац је ове Исторпје (гако морамо зватп овај снис, јер иисац хоће да се овај спнс тако зове) радио врло, врло новршно, тако да је место ираве исторцје, иама тако нотребне, о томе значајноме нокрету Срба Војвођана дао читаоцима књигу. у којој се са натегнутнм и нев(чпто нозајм.веним фразама п са извештачеиом имнресиалношћу ирепричавају догађаји, позиатп већ п шприм читалачким круговп.ма. Додајмо овоме и оне силне н у нас необичне рекламе у многим нашим дневннм листовима. којима је дочскан овај снис. а кој(* за чудо иалпкују једна на другу, па Ие нам насти на ум .теицедерски ко.тачн. у Србпју донесени пз Баната и Бачкс први иут. а које увијају у .тепо обојсн(* хартије. да би их деца куповала. Ако будемо срећнн те дочекамо другу п да.т>е свеске ове „Полптнчкт* Псторије*. рећн ћемо том нрп.тпком коју впшс како о изворпма којпма се писац ирн изради пос.тужио тако п о начнну њ(чова нисања „историје*, наравно водећп рачуна п о том(‘ да је сваки мотез у тој псгоријн „ирошао кроз призму једне имнресивне српске дуик‘Д* ТелеФОн. Београдски .текар др. ( в. М. Марковић одштампао је у зас«‘бну књнжнцу своју козерију, коју је недавно, нод натнпсом који наиред иснисасмо. штампао у вечерњем листу Ннродној Вол.и. >' овој својој радњн нисац саркастичкн указује иа некс наше готово оиште мане: нолутанство