Дело

г> г; Л К III к к 149 јI гиаштарстио у раду, лакомнсленос т > задуживању. примањс* „ноклонаи и лавање ових (алн, разум«* се, из туђе, на14ешћ«.к државие кесе) и др. Ова расправпца (тако ју јс ннсац назвао) лено је нанисана, и ми је мирне душс ирепоручујемопажњи својих читалаца: вредно је лрочитатн је. алп л кушттл је. Толико само смедосмо рећп о овој књпжицп. н ако оисмо нмалн рећп још коју о њој. јер ,л;рнтика на ову расиравицу пије дозвол>енаи порулује нам писац још у нредговору. Што смо се и оволико усудлли говоритп о њој. разлог је у самој поиустл>ивостп ппшчевој ирема ирипцпинма, истакнутпм у овој књизи: он говорп у својој књнзи иротиву поклона, а сам шал>е своју књнгу на локлои бар редакцијама, ма да иа самим корицама етоји крупним словима нашгамиано, а п > нредговору се I отово самоо томе и говорп да је ц еЛ О К У Н II II II р II X 0 Д О Д 0 В С К Њ IIж л ц е п а м е њ е н Т> а ч 1; о ј Т рII е з И. Фридрих Ниче. Лр. Бранислав Иетропијевић одштампао ,је и:*» /1етопиеа Матнце Српске у засебиу књпгу своју новсћу студпју Ф р II Д р II X Н II Ч е, Ж II В 0 Т II Ф II Л 0 С 0 ф II ј а. ОвО .је у нас друга овећа радња о великом мпслиоцу Ннчеу. Прва је била од Г>. Рнбникара, н иггамнана је у нашем листу нре три године (Дело, св. за мај 1899. год.). Др. Нстронијевић у евојој студији говори о животу и рад\ Ничеову. н огледа датп еуд о Ничеовој Фнлософији. Стотина шаљивих приповедака. У 26. свес.ци мостареке ,.Мале Библиотеке" нггамцаао је с т о нј а л» и в п х п р и п о в е д а к а . „из српског народпог живота у Херцег-ВосшТЧ Прнповетке је из, пароднпх уста иобелсжио /1ука Гр1)ић-1>је.'1око(<пћ. Нова збирка „Биједни Л>уди.** 20. н 27. свеска мо<*тарске „Мале Библиотеке“ изишл<* <*у пре неколико дана у .једној књизн. Ту јс нова збнрканрпповедака Милана Будисављевнћа Б иј е Д II II /1> V Д II. ЗОИрЦИ јв ССдам ирииоведака Будисавл>евнћовнх: Наш уг/венар. Мосје Лесеис. Киријаш Калшшћ, Сузе, Прпча без натппса, Гдје сп. Госноде п У /Кпгнну Кланцу. Нп уз једну приповетку у овој збирци не стојн. гдеје ире тога штамиано: код уредништва „Мале Библиотекеи. на жалост, ностојн нравило, не означавати одакле ее пр<чптамнава |.оја ствар у Библиотеци. 0 грађењу железкица узаног колосека. Винш иижињер Велисав Вуловнћ одштамиао је у књпгу евој<‘ нредаваи>е о г р а I) е њ у ж е л е з н н ц а у з ан о г к о л о с е к а. које ,ј<‘ чнтао на гаетанку Удружења срнских инжпњера н архитекта, 24. анрпла ове годпне. У предавању ппсац доказује иотребу железница узапог ко.тосека за чаше нрн.шке. и бројевнма утврђује могућност и корнст, да грађен>е нруга п ектнлоатацију вриш држава својом радном снагом и < војпм капиталом. 0 комасацији по/вопривредких имања. Пре годнну дана је у нас проф. В<м. Школе Милан Ј. Андоновић бпо нокренуо пптање о комасаци.ји иољопривреднпх имања, и у нарочитој књизн доказпвао, да би корисхи од комасирања пољопривредних имања пз.иосила у Србпји нреко 34ЈН>о.ооо динара годишње. У реферату, којнј<* о овој књпзи ироф. Андоновића био нодпет мишкчру војном, референат побија некс од навода Андоновнћевих и корист од комасације своди на 8,000.000. То је дало повода Аидоновнћу. да <•»* врати на ову ства]). н ои. у књпзл „Комасапија ио.Ђоп|)1тред-