Дело

РУСКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ПЕРСИЈИ ПОД ГРАФОМ М. И. ВОЈНОВИЋЕМ (1781—1782.) НАПИСАО Ј. Р. МИЛОРАДОВИЋ Иозната је у савременој историји суревњивост Русије и Енглеске за премоћ Персији коју и једна и друга јевропскоазијска империја сматрају као кључ Инди.је, па, услед тога, и хегемоније на азијскоме континенту. Пнтересп су енглески у Персији више индиректне прпроде. Енглеске земље не граниче са Персијом. Великој Британијп више је стало до тога да суседни Емират Афгански, са Белучистаном, придржи у извесној васалнрј свези, јер кад би Русија преко Мерва и Бухарског ка* нала могла наћи у Афгана мирни пролазак пут ималајских висова, Енглеској би империји у Азији одзвонило. Васколики је, дакле, ннтерес енглески у трговини на персцјскоме заливу и да ону трговину стави са Бомбајом у зависну и директну свезу како је то до неке мере од год. 1888. и учинила друштвом: „ВгШзћ ЈпсИа 81еат Халч^аПоп Сотрапу.“ Стало је Енглеској п до тога, да Персија буде пријатељскн неутрална земља, како не би Русија могла безусловно рачунати на персијску помоћ у случају азијских прелома. Куд н камо су јачи руски интереси у оној државп. Руска царевина граничи се на пространој линији са Персијом. Граничп се на Кавказу, на обалама Каспијског мора — тог руског Маге Сћшбпт — па и на ново присаједињеним крајевима Туркмена којима је варош Мерв средиште и снага. Јфавитација Персије око гигантичне царевнне природна је дакле ствар. То се нај-