Дело

158 Д Е Л 0 пре испољило за Цара Нпколе I. у руско-перспјеком рату год. 1826—1828. Од кад је Персија Гулистанским миром (24. октобра 1813.) дефиннтивно уступила Руснји право на Георгију, Мингрелију, Имеретинску, Абазију, Дагестан и на остале .јужне кавкаске земље. Ваздашње пограничне размирице доведоше ове две државе у поновни сукоб. Свакоме је позната славна војна генерала Паскијевића, који год. 1827. у мало недеља дана прегази реку Аракс, хаметом потуче војску нерсијског престолонаследннка Абас-Мирзе, јуришом заузе најјачу перснјску тврђаву Ериван и потисну до врата Техеранскпх. Шах Фет-Алн потписа Туркманчајски мир 10. фебруара 1828. Персија тим уговором уступи Русији Ер1шанску н Нахичеванску провпнциј\\ исплати 20 мплијона рубжжа ратне одштете н ујемчи знатне трговачке повластице руским поданицима. Од то доба река Аракс постаде руско-иерсцјском границом на Кавказу. Годину касније (1829.) покољ руске мисије у Техерану за мало не изазва поновни рат. Али переијски престолонаследник измоли опроштење у Цара Николе и спор се слеже. Од то доба Персија неминовио стаде да пада у сферу рускога уплнва, уз пркос наетојавању Енглеске да застраши Шаха тобожњим опасностпма од руске надмоћи. Нзлишно је у <>воме чланку износпти све фазе овог латентног сукоба између Енглеске п Руспје око хегемоније у Нерсији. Након славних победа руских генерала Скобелева, Чернајева, 1\’ауфмана п пуковннка Куропаткпна, садањега војнога министра, над Туркменпма, Бухарцима и Кивљанн.ма за владе Александра Н. Персија је све то внше осећала сплу железнога појаеа којим .је Русија обавпјаше са свпх страна. Уступањем Гебк-Тепске области на северу, Руси задобпваху пзврстан положај на путу у Афганнстан. II за владе садашњега Цара Николе II. Переија .је показала да јој је срећа везана за расиростирањем моћи руске империје. Шах Наср-ед-Дпн отворп рускнм миснјама врата Корасана, велике северне области, на и Мазандерана на Каспијскоме мору. Н>егов наследник Мозафер, који након трагичне Наср-ед-Динове смртп (1. маја 1896.) ступи на нресто, даде руској влади концесију за гвоздени пут који би од руске Јерменске кроз Техеран и Испахан слазио на Персијскп залив. Ма како се бојао Енглеске која се тврдо устоличила у Персијскоме заливу, садашњн .је владалац год. 1900. нотписао уговор о зајму са руско-персијском банком и за.шжно.