Дело

8 Д Е Л 0 других пптања, не изазове друге апетите, који ће тражити да ее задовоље и који ее најлакше могу задовољнтн на рачун Турс-ке. Турска, дакле, као што .је било предвидети и очекиватн, ехватајући не може битн правилније свој положај и своје пнтересе, не предузпма нпшта после пловдивског преврата, ограничава се на форме које имају да очувају декорум њенога достојанства, оетављајући Европи да се споразумева и да одлуку донесе, добро знајући, према стеченом искуству, да се Европа неће споразумети и да неће никакве одлуке донети. Али са свим друкчије стоји питање о бугарском уједињењу у погледу Србије. Битни, животни интереси Србије и Српства стајали су у вези са питањем источно-румелијским. Берлннски Уговор не само да нпје нн из далека одговорио најоиравданијим п најумеренијнм очекпвањима Србије н српскога народа, него је шта више у евим правцима створно за Србпју н за Српство снтуацију неповољннју, тежу, мучни.ју но нгго је била пре последњег великог источног рата. Србија, која је пре год. 1876 била и узданнца Српства п центар Јужнога Словенства, носле рата н после Берлпнскога Уговора не само да не внди остварене своје народне идеале, него на против гледа како се њиховом остварењу истичу нове сметње. Аустро-Угарска окупаццја Босне н Херцеговине сама собом је већ била једна врста народне катастрофе за Србнју н за Српство. Уз окупацију Босне и Херцеговине долази заједно п одбн.јање Србпје од Косова, да би пут Сарајево—Мнтровпца—Солун остао отворен. Нова бугарска држава основана у таквнм приликама јавља се одмах, од дана свога постанка, у с-вом првобитном обиму и но својој првобитној снази и значају, као такмац Србијин, са којим она нма да рачуна на једпном још пољу отвореном њеној националној експанзијн, у Старој Србијн н Македонији. После Берлинскога уговора македонско се пнтање истпче за Србију као прво, најважније, најнепосредније н најактуалнпје национално пнтање. Србнја је њему н само још њему могла корис-но носветитн своје непосредно старање, евоју непосредну акцију на пољу ерпске народне политике. II њему је она дужна била без одлагања, не губећи ни једнога тренутка посветнти своје старање нарочито још и с тога, што је и македонско ннтање остало по одредбама Берлинског Уговора отворено иптање, алн чији начин решења није напред предвнђен, није нн могао напред бити нредвнђен, већ је остављено вре-