Дело

РУСКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ПЕРСИЈП 163 стопољу, контрадмирала Макенци, назначен је за његова насљедника у команди. 15. Маја 1787. г., за путовања цара Јосифа П. по Крнму, Војновић бн произведен у чнп контрадмнрала и од царице Катарине награђен имањем у Криму у нзносу од 2745 десетина обрађене и необрађене земље. Граф Марко подиже адмиралску заставу на линијски брод „Слава ЕкатеринвС па, пошто Порта објавн рат Русији (24. Августа 1787.), заплови месеца септембра те исте године са севастопољском флотом на обале Румелијске да тражи непрнјател.а. Силна олуја распршти п оштети руску флоту.1 Фрегата „КримтА потону, брод „Марија Магдалена“ бн потиснут у Босфор и Турци га запленише. Следеће године граф Војновић подиже адмиралску заставу на линијски брод „Преображење Господње“ п опет пође у сусрет непријатељској флоти да је одвратн од помоћп опсађеном Очакову. Руска флота бројаше две ратне лађе по 66 топова, две по 50, осам фрегата по 40 топова и 24 мањпх бродова. Турска флота беше знатно јача п по броју и по конструкцији бродова: иетнаест линијских лађа, од којих пет бејаху оружане са 80 топова свака, осам фрегата, три бомбардирска брода и 21 „шебек“ н мањих бродова, стајаху под командом „Капудана“ Хасан Паше. Непрпјатељске се флоте сударише 8 Јула код острва Фидониси (Змнјско острво) 43 врсте од Сулннскога ушћа Дунава. Турска флота нападе великом жестином руску, ну би сузбијена п принуђена на узмак. Брод Хасан-Пашин мораде изићи из линије понгго заман покуша да заузме две руске фрегате „Берислава“ п „Стрелу.“ Након пет часова непрестане ватре, Турцп морадоше оставити фидоннске воде тешким губитцима. Тако овај несразмерни бој доврши руском победом. Фндонишка бптка, ма да и ннје била решавајућа за руско-турску војну, ипак заузима засебно место у поморској историји Русије, јер је то први сукоб био младе црноморске руске флоте са прокушаном и два иута јачом отоманском поморском силом. У оиај дан под командом графа Војновића одликоваше се многи млади заповедници линијских бродова којн после заузеше одлична места у руској поморској сили за судбоносних војна против Наполеона. Познији адмиралп Ушаков, Баскаков, Кумани н Сењавпн започеше каријеру у боју код Фи1 Кат1>аи<1 — ШбкоЈге <1е КиббЈе, сгр. 494.