Дело

164 Д Е .1 0 дониса. Победнтељ турске флоте бн одлпкован командерскнм крстом Св. Ђорђа, а при крају тешке и часне во.јне у Црноме мору год. 1789. царица га одликова лентом Св. Ане. Тако доврши прва перијода Нојновићеве каријере и његове делателности у младој руској поморској силп. Али сада настане нромена. Књаз Потемкин, коме до тада Војновић беше љубпмац поче видљиво смањивати своје благоволење према младоме контрадмпралу. Вероватно је да је свемогућп Катаринин министар хтео евоју малодушност у почетку рата1 п недостајање припрема свалпти на његове помагаче међу којима беше Во.јновић. Како му драго било, под изликом да Војновићу недоетаје смелости и крепке нннццјативе у тадашљим прнликама, Потемкин нредаде команду црноморске флоте контрадмиралу Ушакову, ономе истоме који две године пре учествова у боју код Фндонишког острва под Војновнћевом командом. Огорчен с те неправде, Војновић с места даде оставку и пође у своју отаџбину на -Јадранско море да излечи евоје разочарање и свој бол. Шест годпна потраја његово самовољно удаљење од службе т. ј. до Катаринине смрти. Цар Павао, саме године његовог ступања на престо (1796 ), позва га натраг у Русију, а следеће га године (28. Септембра) произведе у чнн вице-адмирала п члана црноморског адмиралитета. 14. Марта 1801. год., управо десет дана пред убијством цара Павла, који у нападу безразложног гњева беше казнио отпустом пз службе адмпраловог спновца графа Николу Војновпћа освајача Анконе,- граф Марко бп нроизведен у чин ад1 21 Кат1>аи«1, ор. сН. Пж1. 2 Граф Ннкола Дпмптрнјевић Војновић стуии 28. Октобра 1776. год. у поморски кадетни корпус. I. Маја 1781. би нроизведен у чин гард-марина н на ратном броду „Св. Иаителеимон“ пропутова од Кронштата у Ливорно и натраг: 1. Маја 1786. произведенје у чин лајтнански, 1788, учес.твује као командант дубл-шлвупке бр. 3 у боју с турском флотом код Очакова н одликован ,јс 1. степеном Св. Ђорђа н златном шпалом: 17. јуна те псте годпне произведен је у чин капитан-лајтнанта. Год. 1790. на броду „Св. Јован Богослов** учествује у боју с турском флотом у Јеникалском мореузу, а год. 1791. у боју код Калп - Акријског рта у Црпом мору п паграђен је 4. степеном Св. Владимира. Од 1793. 1794. заповеда фрегатом „Навархија Вознесеипје Господња- н учествује у боју нзмеђу Ћерига н Занте п у блокадп Крфа п одлпкован је 3. стененом Св. Ане „на шпалн.“ 6. Октобра 1798. нроизведен је у чпн флотног капетана 2. ранга, год. 1799. учествује под командом адмнрала Ушакова у заузећу Крфа иротив Фрапцуза. У ту годину пада исторнјски догађај у коме .је графу Нико.тп суђено «'>пло да игра главну, значајну