Дело

РУГКА ЕКОПЕДИЦИЈА V ПЕРСИЈИ 165 мирала и назначен за заиоведника црноморскога штурманскога училишта. Пет година нроведе Војновић у том ево.јству неуморно радећи под трећим владаоцем око поетављеног задатка. II опет црноморска флота заплови у Средоземно и Јадранс-ко море, али без њега, под командом другог храброг фпдонпшког официра, адмирала Сињавина, коме беше опет аташиран један Војновпћ, онај граф Ђорђе, познат из руско-црногорске во.јне године 1806—1808. Оне исте годпне кад Александрова војска би хаметом потучена код Аустерлица, граф Марко предаде, због поремећеног здравља. оставку (29. .јула 1805.) а мало после тога повуче се улогу. Одмах после заузећа крфа Нпкола Војновић бп назначен за заповедника једног одељења руске флоте — седам бродова — са мисијом, да заједно са турском савезнпчком ескадром којој он пмаше бити врховнн командант, блокира п заузме градове Апкону, Фано и Синигал>у које држаху Французп. Историчар гласовите руске војне у Италији од 1799. генерал Мплутпн описао је потаико у евоме делу: „Исторјн ВоГшбх 1799. года“ (Петроград„ 1857, 3 књиге) опсаду н заузеће Анконе н осталнх градова у Анконитанској Марци. Граф Нпкола присили 2. Новембра 1799. генерала Монпера (Мопшег) на капптулацију, ну савезнн аустрпјски генерал Фрелих, који управљаше онсадом на копну, потниса тајну капитулацпју са француским заповеднпком н не само графа Војновпћа искључи из уговора уљезавши сам на челу аугтрпјске војске у Анкону, него још п наредп да се са градскпх бедема скине руска застава коју Војновић беше пстакао у зпак победе. Услед ове дрске иовреде са стране савезнпчке аустрпјске војске, цар Павао хтео је објавитн рат Аустријп и смпри се тек пошто цар Франц II. изјави преко нарочптог пзасланпка, књаза Шварценберга, своје највеће жаловање, а маршала Фрелпха ставп нред ратни суд. Цар Павао наградп Војновпћа орденом Св. Јована Јерусалимског (Малтешких рптера којима цар Павао беше, како је познато, велики мајстор), али год. 1801. наљућен што се Војновпћ није повратпо са ескадром у Црно море на опредељено време, стави га на расположење и тог храброг офпцира лпшн службе. 0 графу Нпколп има ова значајна анекдота коју је Александар Дима отац испрпчао у његовпм Метоггев <1е Хе1аоп: „По аустријском нанадају на руску заставу, граф се Нпкола закуне: „Да неће никад стуиити ногом на аустријско земљиштеА Год. 1800. баш прије повратка у Руспју, стиже са ескадром у Напуљ да презими. Ту му се скоро указа прилика, да одржи своју свечану заклетву, а у особпто делпкатноме моменту. Напуљска краљица Марија Каролппа налажаше се у Напуљској луцп као гост на аустрпјскоме ратноме броду: „Белонп“ и дође у посету команданту руске ескадре. Граф Војновпћ сјајно је дочека, али јој иосету не врати, изјавпвшп даје „Белона“ као аустриска ратна лађа равна аустрпјскоме територнју и да је руски зацоведнпк радпјп указати се неучтпв према једној краљнци, него лп прекршптп заклетву! Дпма нам не ирнча шта је обесна п раскошна краљица Каролнна одговорпла на овако карактернп, алп смели нрекршај удворностп!