Дело

166 Д Е Л 0 ј Витебск, где умре 13. новембра 1806. и бп сахрањен у Вптепску саборну цркву звану Усиенски Сабор. Граф Марко остави за собом удовицу, рођену Алексијанов, и једннца сина Владимира који погибе као 24-годишњи штабски капетан .јегерскога пука Царске Гарде у крвавој битцн код Кулма (31. августа 1813.) проти францускоме маршалу Вандаму.1 Граф Марко остави .још млађег брата графа Васплија, прародител>а данас* живећих Војновића. Чптаоци су се уверили даје вредно било исиричати живот овог одличног Србина, једног од првпх радннка на оснивању руске поморске силе. ЈВегово се пме једнако спомиње у Крнму и у Црноме Мору где је тај спн нашега народа исиисао иеколико знаменптих страница војне нсторнје Русије. По њему се називље на западној обали Крпма „Графски гаван“ (графова лука). У педесетим годииама сад мннулог века један ратнп брод нове, препорођене Руснје, носаше његово пме. - Али како свп млади п велики пародп, Русија внше не треба ван својих гранпца помоћнпка и сарадника у развијању њене моћне индивндуалности. Времена Војновића, Вмајевића, Пвелића, М илорадовића, Крижанпћа п др. одавна су прошла и за увек. Спорадичне појаве као што .је она генерала Суботића потврђују ону општу иојаву и само нас сећају на оно славио н за наш народ часно време кад .је Руспја апеловала на Јужне Словене, а у првом реду на Србе, да консолидују њпховим радом и њпховим природнпм генпјом гворевпну Велпкога Петра. За односе Српства са Руспјом колико је зпачајно ишљање руских бојара у бокешки Пераст на науке о поморско.ј вештини п деловање шесторо чланова породице Војновића у реорганизацијп руске војне спле од Катарине Велике па до Александра I! Русија је и на другу страну тражила „интелигенцију“ кад је мало васпитаних људи имала да свлада огромни рад. Од те двг •струје, јужне и заиадне, јужна, а словенска се нцје умела одржати. Потомци породица српских који толико радише за руску 1 21 На златном нутиру, који су чешке даме иоклониле год. 1814. главном заповеднпку руске војеке графу Остермап-Толстоју. урезано је пме графа Владпмпра Војповпћа са именима свих офицнра царске гарде којп погппуше у крвавој битци код Кулма. Тај се драгоцепн путир храни у Преображенском Габору у Петрограду. Из њега се још и у данданашњп прпчешћују војнпцн царске гарде. 2 Адмпра.тв Воиновичт>.