Дело

РУСКА ЕКСПЕДИЦИ.ЈА У ПЕРСИЈИ 167 мисао, не умедоше се одржати у Русијп као обрана против најезде жилаве, сухопарне и неславенске бирокрације са запада, која једнако влада у највишим сферама и унутрашњом и спољном политиком с-еверне царевнне. То .је велика несрећа била за Русију а н за нас, јер по оној: „1ек аћвепЊ оп! 1отР‘ Русијаје мало по мало сасвим заборавила шта је дужна Србима у оној првој мучној перподи њене велпчнне, па, долазећи да ослобађа балканске народе, није се сетнла, да мимо српске и бугарске раје, несрећом времена савијене под јармом турским, пз оног истог народа беху никли реорганизатори њеног поморства, сарадници њене сухоземне силе, оснивачи њене просвете и најбољи гласници, шта впше, прави догматичари њеног историјског, словенског позива. Ми ћемо се још повратитп на ову занимљиву тему. За сада предајемо перо члану Војновићеве експедиције од год. 1781—1782. да нам у збијеним цртама исприча како је млади капетан 2. ранга бацио прве основе данданашњој руској хегемонији у Техерану. Ширење руског трговинског саобраћаја по каспијском мору, доношењем робе из најудаљенијих источних крајева ради промене с руском и осталом јевропском производњом, имала је у виду непрестано руска влада још од времена цара Петра Великог, који је први настојавао да се то оствари, и положио основ тиме што .је наредио да се опише то море, мислећи да треба присајединнти северне персијске провинције његовој држави. Али кад су за време царице Ане Пвановне те провинције биле враћене Персијанцима, остављено је само руским трговцима да слободно н без царине могу трговати у персијским иределима. Грађански ратови у Персији и готово непрестани метежи, ометоше Русију, пошто нцје имала добро учвршћеног прнстанншта, те није тада могла да достигне циљ, који жељаше остварнти. Велика је нрепрека био у том и интерес других јевропскпх држава, које су имале евоје колоније у Псточној Пндији те се бавиле трговнном, како тамо, тако и у заливу персијском, одакле бп се роба разноснла по целој унутрашњој Персији, док нанослетку 1775 г. не започе Американска војна, у којој су суделовале све јевропеке главиије силе које су се трговпном бавиле. Та.јевојна понудила била најподеснију при-