Дело

170 Д Е Л 0 таке насеобине буде требало, као н све остало што треба; оспм тога обећаваше дати још и разне помоћи, као: материјал н људе за рад, не рачунајући при том све користи н згоде, које предвиђа за себе и евоје подајнике од нодизања руског трговачког пристаништа у својој владавинн. Добнвшн задовољавајући одговор, граф Војновпћ га у оригиналу посла у Петроград са сврјим писмом и планом који је међутим саставио о целом Астрабатском заливу и чекајући на даље наредбе реши, да остане тамо да презими, и да би у току зиме могао дати морнарима внше удобности, сагради на противној обалп лазарет, купатило, хлебарнпцу и још неке потребне зграде; а пошто туркменци због близине Астрабата често нападају п пустоше перзијске насеобнне, то нађе за потребно да ради заштите зграда поставн у близини малу батерн.ју, наместивши ту неколико морских топова. Пошто се на тај начнн спремио за зимовање, граф Војновић се свима силама трудио, да задобпје за себе како начелнике облнжњих села и градова, гако н све становнике њнхове; прве с помоћу разних поклона, а носледње с помоћу оштре ескадријске дисциплнне, н куповањем код њих све потребне намнрнице за јело ради потреба ескадре, због чега су они веома задоволшп били, јер и нначе нису пмали могућности да где у близини евоје производе продају. Начелницк из оближњпх села и градова долазили с-у без икаквог страховања и посећивалп их; а прости сеоскп становннцн су долазили свакодневно у гомилама на обалу, и бнвали према морнарима веома љупкн. Да не би дао повода подозревању, чему су Персијанци јако наклоњени, граф Војновић ,је понекад ишао по узајамним посетама код сеоских домаћпна и начелника њпнпм кућама, узимајућн са собом но неколико ескадриских чиновника. Такп пријатељски односи трајалп су више од четири месеца, а носле тога неповерење, превара и вероломство достнгоше врхунац у становника Астрабатске провинцнје, па и код самог Хана. Овај, иошто је навукао на себе гнев свих осталих Ханова персијских за то, што .је стуиио у пријателЈСке односе с Руспјом, био је од њихне стране непрестано подстрекаван да то прекине. Н>ега су уверавалн да је руска иамера са свим друга, а не да само трговину разви.ја у његовој владавини, и да се у Астрахану спрема велика колнчина војске ради освојења Персије. V почетку Ага-Мамед-Хан није давао важностп