Дело

РУСКА ЕКСПЕДИЦИЈА У ПЕРСИЈИ 171 таком достављању, што су му указивали његовп другови; али се напослетку поколеба, а незнајући на какав начин да прекине уговор ко.ји је с Русијом био закључио, и да уништи заночето руско грађење, он прибегне обичном персијском средству т.ј. нискостп. Издавшп тајну заповест, свима месним начелницима астрабатске провинције, нареди, да се продуже ласкања и пријатељски односи с графом Војновићем, а међутим да се постарају, да га у првој згодној прнлици заробе, и да га принуде да све започето уништи на обалп астрабатског залива. Граф Војновић, не имајући ни најмањег узрока да нодозрева на какву превару и вероломство Хана п подчињених му начелника, продужавао .је пријатељство на исти начин. Децембра месеца би позват код једног од њих под изговором некаквог нразновања у село, које лежи на десет врста даљнне од обале. Ни најмање не сумњајући, узме при поласку са собом по обичају неколнко ескадријских чиновника. Али није уснео ни до села доћи, док се одједном виде у гомили наоружаних људи, који га ставише под стражу, са свнма његовнм који ту беху. После неколико часова приспеше и начелници астрабатске провинције, крји му објавише наредбу Хана, да се уклони с обале са целом сво.јом ескадром, и да уништи све зграде које ,је подигао. Граф Во.јновић се опирао говорећи, да с-е није он ту својевољно наместио, но да је то учинпо са дозволом њихнога Хана; на што није добио никаквог одговора. Начелници бејаху у том одлучнн, да се Ханова заповест изврпш. Како граф Војновић не имађаше никаквог другог упутства осим да утиче мирним и пријатељским начином, а у немогућности да се силом противи, реши се да им засада то испуни, те пошље једнога свог чиновннка са заповешћу да се све што се год налази на обали пренесе на ескадријске лађе, што н би без одлагања учињено, а у чему их Персијанцн не узнемираваху. Не гледећи на то, графа Војновића из пљена ипак не пустише; њега су још за неколпко дана у том селу задржали, а ношто се Ага-Мамед-Хан вратио тада с пута у своју престоницу — град Сари. њега одведу тамо с чиновницима. Хан га нрими веома љубазно, гостио га, водио са собом у лов, и правдао му се за таки поступак, на који је био принуђен од осталих персцјских владалаца, који су му у исто време и претили, да ће се сви на њега подићи, као и то, да су и сами његови поданици мрко гледали на то што је ступио у таке односе с Русијом, Дело књ. 24. 13