Дело

ЛУДИ КАРЛО 175 телалин, који је заноепо сасвим на јеврејски. Тако гово|)ећи он је некако мрштпо свој пос, да сам се могао искидати од смеја. •Ја сам становао на другоме спрату, код породице Пленке, коју је спротиња сасвим упропастила. Газда је некада преносио лепшне, али је у последње време пио као расушено буре, те су га најзад морали отпустити. Од тада седи он ш> цели боговетнп дан у оближњој крчми, где се драо, пљуцкао н — пио као сув сунђер. А тако је и изгледао. За првих недеља ја сам ту становао свега три месеца — пшао сам често к њима, где смо ћаскалп о различитим стварима: причао сам п свакојаке ствари из сецпр-сале, п<> неки пут бих д<>нео и које око, руку, срце особито сам тачно препарнсао срце и објашњавао им. Признајем, до душе, да сам све то чинио због лепе, девет наестогодншње ћерке; признајем чак и то, да сам о овој цури нешто веома чудновато сањао. Могу се баш слободно хвалисати да ја нисам похотан човек — то и јесте, може бпти, узрок мојој сетн, мојој мизантропији, — па ипак ме често спопадне така грозница, тако неодољнвп жар, така похотљнвост, кад сам близу <>ве леие, убоге девојке. Мене је подузимала така пожуда п узбуђивала мп крв, да су ме муке спопадале, не бпх ли само уздржао своју пожуду и страст, т. ј. свога природног човека. А то би баш п бнло красно! Зар да ја, Можњиков, будем као остали? говорно сам себи. 0, очитао сам ја већ себи добро! Та, .ја сам само један иохотљиви жабац, п таке ствари. За тим сам себп још п то говорпо да .је човек жаба, све докле год љуби, а љубав је пак нешто, што се мора спутати, угушити. Али, онда дође опет враг и рече ми: ама, Можњикове, тп си од меса и крви, тн си човек! Ах, шта ту месо, крв, човек, говорила је јетко душа, крв се мора затрти, човек мора изумрети — то му је циљ. II све тако непрестано. Девојка .је пак п сама знала да сам је бар десет пута могао завести, јер ми смо впше пута остајали сами дома. Сасвим је то сигурно да сам могао Лујзу ласно завести, п ко би ми, најзад, и смео шта рећи?... хе — хе!... ко? На суду бих се могао тако лено оправдати, просто са неколико празних изговора; тако на иример; „ја сам млад н то сам учинио у највећем узбуђењу и са пристанком цуриним“, или: „ја сам један генијални човек, за кога су таке с-твари ситница, н ношто сам генн.је, то п не могу без љубави (т. ј. без похотљивостп) живети.