Дело

14 Д Е Л 0 обелодани своју незахвалност кад се тпче тога да се Руеија сузбије са Балканског Полуострва, крепак пзраз целокупне аустрнјске ис-точне политике у њеним односима према Руеијн кроз ево впше него чнтав један век. II та таква политика је толико природна, толико нераздвојно везана са ннтересчша п циљевима Хабзбуршке монархије, да бн се она по готову могла назвати прпнудном. Њена су два темпа, која иду увек један за другим, која један други изазивају неодолшвом силом: првп, заједно са Русијом напред, други, заједно с ким било, Енглеском, Француеком, Немачком, према времену и приликама, да се Русија сузбије патраг, да се њој, Русији, затворе они путеви, којејеона бнло док је сама, било док је заједно са Аустријом напредовала, себн отворпла. 1878 године, у Берлину, у псто време кад је Русија вратила себи Бесарабпју, учинила једну нову, крупну етапу у свом освајачком продирању у Малој Азији и утврдила свој утицај у Бугарској, Аустро-Угарска је добила мандат да окуиира Босну п Херцеговину п постави евоје гарнпзоне у Ново-Пазарском санџаку, осигурала себи отворенп пут у Солун п погодбе за учвршћивање свога претежног утицаја у Србији. Кад се сад, поводом пловдпвскога преврата, јавила прплика, да се рускп утицај сузбцје из Бугарске, и кад је Енглеска ту ствар тако одлучно прихватила у своје руке, политпка ,је Аустро->'гарске, п према њенпм интересима и према њенпм традицијама, морала бити да пристане уз Енглеску, да заузме оно становиште које је и Енглеска заузела. Што пак Аустро-Угарска то није учинила одмах у почетку, што се она није пријатељски одазвала кнезу Александру и нцје му ставила на расположење своју моралну потпору, узрок су били пре свега и више свега н.енп обзирн ирема Србији и према Краљу Милану. Пловдивски преврат и уједињење Псточне Румелпје са Бугарском ннсу, као што смо већ рекли, стварали за Аустро-Угарску никакве обавезе према Србији. Аустро-Угарска је могла, дакле, имала је права, да, не вређајући своје уговорне обавезе, остане скрштених руку, да Србнју оставп саму себи, да шта више свој утицај, своју полптпчку акцију ставн у службу успеху бугарске стварп, као што су јој то тада њени крупни пнтересп могли световати. Аустро-Угарска се, међутим, прешав преко свију таквих обзира, заложила одмах и у првом реду у одбрану интереса Србијпнпх, тражећи пре свега накнаде за Србију н