Дело

16 Д Е Л 0 матског дуела пзмеђу Енглеске и Русије, кад се већ видело .јасно и сигурно, да ће Русија у томе дуелу бити тучена. Да лп је Аустро-Угарека гурала Србију у рат протнву Бугарске, да ли јој је она световала најпре да мобилише своју војску, па затим, кад .је већ било сигурно, да се дипломатским путем неће добити никаква накнада за Србију да она сама за се, мачем у руци, покуша нзнудити ту накнаду? То је пнтање често претресано у нашој јавности н решавано највише иута но нашој старој павици, на начин, како би се за нашу недаћу у год. 1885, скинула колико је могуће внше одговорност са нас самих, па натоварила на леђа другоме, у овом случају АустроУгарској. Међутим тако у ствари није. Ни у томе погледу Србцја се не може потужитн на Аустро-Угарску. Аустро-Угарска .је п у том нравцу п иа том нољу учинила све опо и само све оно, што су њој њени интимни пријатељски односи према Србији моглп налагати. Да ли је она световала Србији, чим се сазнало за пловднвски преврат, да мобилише своју војску п да буде спремна за сваку евентуалност, о томе би било пзлпшно н распитивати. Нретпоставптн је, да.је српска дипломација, ма колико недорасла свом нозпву, то бар сама могла разумети и да за то тек ннје чекала туђих савета. Мобилисање војске, после догађаја као што је био нловдивскп нреврат, била је за Србију иеопходна, неодољива нотреба, коју је днктовао већ пнстинкт самоодбране и самоодржања. Аустро-Угарска је иак са своје стране учинила све што је до ње стајало, све што ,је Србија од ње затражила п пожелела, да се мобилизација српске војске омогући, да се војна спрема Србије нодигне п унапреди. Аустро-Угарска је дала зајам Србији. Аустро-Угарска је допустила да Србија код ње набавп или да кроз њену територпју пронесе оружје, муницију и све друго што јој је за рат требало. Сва аустро-угарска штамиа, својом узоритом дисциплином, ставила се у службу Србији, правећн рекламу њепој војној снази п њеној војној организацији, уздижући је као прву војничку снлу међу хришћанским државама на Балкану. Што .је нак њена аргументација у томе ногледу била толико жнва п убедљива, да .је поред далеких европских земаља и доброћудно српско јавпо мњење, иа чак и лаковерна влада српска најзад пристала да верује у пзвођење војнпчке променаде између Цариброда н Софије — то се тек ваљда неће упнсиватн у грех Аустро-Угарској и њеној пггампн!