Дело

ПЛОВДИВСКН ПРЕВРАТ 17 Све то било је срачунато на морални ефект; све то бпло је у духу демонстратнвне политике, која је пмала Србија да пзради дипломатским путем, без рата и без крви, накнаду за бугарско уједињење. Али кад се на крају крајева иоказало, да су пропали свн изгледи па успех такве дипломатске акцнје, кад је Аустро-Угарска исцрпла била сва своја дипломатска средства п морала да се новлачн иатраг, да ли је онда она покренула Орбију својим саветима, својнм подстицајем, да газп напред, у рат, да оружјем у руци сама узме оно што није внше бнло изгледа- да ће јој Европа хтетн датн? Ми с пунпм убеђењем на то пптање можемо дати негативан одговор. Званична Аустро-Угарска, одговорни носиоцп њене полнтнке, ннсу Србпјп световалп ннкад, ни у том последњем тренутку као ни раније, да у рат улази. Нанротпв онп су је још и тада као н вазда раније одвраћали од рата. Али они се нису осећали у нраву, после свега што .је било, после толиког истицања Србијиног права на накнаду н после неуспеха своје дипломатске акцнје да ту накнаду Србији добцје, спречити Србцју да у раг не угази. 1’ат српско-бугарски, у осталом, нарочито баш у оном моменту кад је отпочет, није више могао одговарати никаквом пнтересу аустро-угарском. Баш напротив п тим самим што је Србији доиустила да ратује с Бугарима, Аустро - Угарска је дала доказа да она не зазире од одговорности, пе бежи од ризика и ако за то нема ннкаквог свог рођеног рачуна. Јер у сваком случају, било да Србцја победп, било да буде побуђена, за Аустро-Угарску је настајала поводом рата српско-бугарског обавеза, у првом случају, да Србији осигура користи њених ратннх успеха, у другом да очува територнјалну целокупност Србпјину, коју .је њепа конвенција са Србијом формално ујемчила. После Сливнице н Пирота Аустро-Угарска је своју уговорну дужност испунила тако брзо п тако одлучно, да јој се нп у томе погледу не могу чиннтп никакве замерке.1 1 Нриликом мога оан вења у Бечу, децембра 1893 год. ради изравнања сукоба између Србије и Аустро-Угарске, који .је изазвала наша тарифа о наилатп обртне иорезе, .ја сам имао ирнлике да са графом Калнокпјем, између осталих стварп. на дугачко п на широко говорпм н о односима српскоаустро-угарским ирилнком српеко-бугарског рата. Граф Калноки је с највећом одсудношћу одбпо сваку одговорност аустро-угарску у фаталној одлуци Србпјпној да у рат угази. Он је пмао ппсмених доказа, пе само да АустроДело књ. 24. о