Дело

18 Д Е Л 0 Година 1885. може се без устезања означити као најцрња п најфаталнија у историји обновљене државе српске. Уједињење бугарско, које се пзвршило без икакве накнаде Србији, ни територијалне, пи иолитичке, покварнло је одиста, на штету Србије, равнотежу којује Берлпнски Уговор, свесно илн случајио, утврдио између Србпје, као представнице Српства, и Бугарске. као представнице Бугарства. Значај полптички Србијин на Балканском Полуострву и на Словенскоме Југу, који је већ био тако знатно смањен резултатима последњег великог источног рата, окупацијом Босне и Херцеговнне с једне, стварањем кнежевпне Бугарске с друге стране, сад је опет, већ самим чппом спајања Псточне Румелије са Бугарском без икакве паралелне, једновремене тековине српске, пао .још дубоко, дубоко ниже. Полнтнчки положај Србијин и иначе тежак постао је сад још далеко мучнпјим и критичннјим. Њенпм нзгледима на будућност затворене су н тада једне, мал да не последње вратнице. које су биле још широм отворене. Сливнички пораз, инвазија српског земљишта бугарском војском, потреба ннтервенцнје аустро-угарске да у Пироту заустави победнички ход бугарског кнеза, донели су Србији, поред штете, која је за њу истицала из бугарског уједињења, још п срамоту и унижење. На светлу војничку нсторију Србпје п с-рпскога ттарода пала је сад, првога нута, дебела сенка. Једнпм несрећним, лакомисленим чином унропашћена је сва она заслужена репутација, коју је српски народ вековима текао, лијућн своју крв по бојним пољима евронским и азиским, бранећн очајио своју домовину од туђинске најезде, ослобођавајућн својом руком и својом муком своју мучеиичку земљу од туђинског завојевача, борећи се јуначки, кад би тако прилике Угарска нијс бодрила Србију да ратује. него дајујесвим сплама одвраћала од рата. Нарочнто је пак од пнтереса и то. да је граф Калноки изречно ономињао Краља Мплана да се пе даје заводптн дошаптавањима пзвеснпх агепата, којп бп хтелп да му иредставе, како се у Аустро-Угарској очекује срнско-бугарскп рат као новод п иредпгра рату пзмеђу Аустро-Угарске п Немачке с једне, Руспје с друге стране. За те људе, који носе такве иоруке рекао ,је граф Калноки, ја сам доставпо Краљу Милану, да пх не пуштам да прпвпре нп у предсобље мога мпнпстаретва. Ни са Царем пп еа мном оип немају нпчег заједнпчког, нпти могу битп тумачп наших мислп п паших смерова. Ако иак Краљ Мплап п српска влада хоће да приме, у погледу полптпке аустро-угарске, ппспирације с ма које друге стране, онп ће се у брзо уверпти на колпко су погрешном нуту били.