Дело

ПЛОВДИВСКИ ПРЕВРАТ 19 донеле бпле, н у службп туђинских господара. II на Балкану и у читавој Европи остао је дубок утисак од пораза, коју је млада, јуче тек створена бугарска кнежевина нанела Србији, оној Србпјн, чнји су врјнички углед тако високо дигли билп Кара-Ђорђе, Милош и Михајло, и која је до пре неколико дана тако поносно ударала о балчак свога мача, толнко се разметала евојом снагом, да се пнтање њенога рата противу Бугарске, по сашш српским представљањима, није разумевало у Европп као очајна одбрана животннх српских интереса, већ као произвољна насилничка агресцја завпдљпвог суседа који злоупотребљује право јачега! II отуда у целом слободоумном .јавном мнењу европском једнодушне симпатије према Бугарима н према бугарској ствари. Отуда радосни, бурии поздрави читаве Европе победама бугарским, јер су те победе, које су као и обично добили већи и боље оружани батаљони, рођеном кривицом Србнје, сматране као нове победе Давндове над Голнјатом, као нови доказ како је одушевљење народно кадро учинити чуда. II то је све било потребно, те да се ујединење бугарско запечати ратном славом, да се преврат пловднвски, којп би иначе остао забележен само као .једна вешто изведена закулисна интрига, унесе у историју као светла едизода из велпког покрета за народна ослобођења п уједнњења у деветнајес-том веку! II за све то, што је тако било н што се тако свршило, на њену искључнву и штету н срамоту, Србпја има да кривп једпно себе саму. Нико, апсолутно нпко, није преварио илн изневерио Србијине наде, које бп биле оправдане, које бн имале рационалне основе. Ни од кога Србија није имала, према своме раду и држању, према својнм везама и односима, да очекује што више или што друго, него оно што је у ствари нашла п добила, Политнка њезпна, и пре пловдивскога преврата н од дана тога преврата до ступања у рат, била је .једна поворка, један непрекидан низ заблуда, погрешака, ко.је је могла починити .једино, да не речемо нншта оштрије, страховнта, беспримерна неувиђавност н лакомисленост! Србија у низу од седам година што раздвајају Берлинскп Уговор од Пловдивскога преврата нншта не мисли о неизбежном догађају, ко.јн сваког дана може искренути, који се свакако за дуго времена не може одгодити, ништа не спрема да тај догађај сачека, па било да се брани од њега, било да с његовим решењем споји решавање других питања у своју корист. Плов-